| Драгољуб Златковић Музеј Понишавља, Пирот |
||
|
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ДУГОВЕЧНИХ ОСОБА У ПИРОТСКОМ КРАЈУ |
||
|
|
||
Наслеђе има највећи утицај на ток и дужину живота. Међу онима који стижу до дубоке старости највише је оних који имају онизак или средњи раст и обично су мршави, кошчати, складни, добро повезаних удова, респираторног типа, жилави, издржљиви; отпорни на болест, глад и патњу; лако ходају и раде, живахни су и доброћудни, имају добар апетит, лако се ослобађају вишка тежине, брзо се опорављају од исцрпљености или болести, имају висок имунитет. За њих је карактеристично да рано легну, добро спавају, рано устају. Темељни су, радознали, пребрзо се не узбуђују и организам их благовремено опомиње када прекораче границу при јелу, пићу, раду, сексу, хладноћи, врућини, зрачењу или када окусе буђаву, загађену или затровану храну. Они имају сталну потребу за радом и кретањем. Има и изузетака, али не много. Има и дуговечних фамилија. Колико и како ће се остваривати генетски програм зависи од врсте и степена ометања у току живота. ПРИМЕР : Рáнчинити, онú су жúлава вамúлија. Кá је билá колéра, свáку вамúлију је закачúла, помрéл је млóго нáрод, а одРáнчинити нúкој. Нишор. Животна средина највише утиче на остваривање генетског програма односно на квалитет и дужину живота. Највише дуговечних има међу пастирима, пчеларима и воденичарима, и то у планинским селима. Пастир је у току године непрекидно усред фауне и флоре, под сунцем и небом, на киши и ветру, изложен непрекидном кретању и сталном напору. Утицај спољне средине, у комбинацији са радом, чини да му сви органи, и организам као целина, максимално функционишу, а да при том не долази до дегенеративних промена. Од раног детињства па до краја живота, у истом ритму дана и године, ради исте послове у истој животној средини онако како су их радили његови преци и како ће их радити његови потомци. Слично је и код пчелара, воденичара, па и земљорадника у планинским селима. Највише дуговечних је у Сенокосу, Росомачу, Дојкинцу, Гостуши, Великој Лукањи, Топлом Долу, Засковцима, Ћуштици, Црном Врху, али и другим старопланиским селима - Пртопопинцу, Петрлашу, Височким Одоровцима, Чиниглавцу, Градишту, Градашници, Нишору, Ореовици, Рудињу, Ћуштици, Црном Врху. На самом врху листе су Велика Лукања, Гостуша, Чиниглавци и Градиште. Више случајева особа у дубокој старости забележено је у Скрвеници, Драговити, Искровцима, Трнским Одоровцима, Кусој Врани, Сукову, селима која не припадају старопланинском подручју, а у Пироту је забележен случај Хећим-Тане, историјске личности, који је живео од 1811.до 1935.године, односно око 124 године. ПРИМЕР: Којé је овчáр, којé жúви у плáнину, жúви по млóго. Нéма сећирáцију, а на мýкуту се навúкло па му онá не смúта. Војнеговац. Васпитање. Од раног детињства дете се угледа на одрасле чланове породице и на шире социјално окружење, па постепено усваја њихове навике. Традиционална породица васпитању за здравље, васпитању за рад и моралном васпитању посвећује највећу пажњу. Дете одмах науче како да се штити од повреда, опекотина, хладноће и прегревања, назеба, тровања, од паразита и заразних болести. И науче га шта да одмах чини у ванредној ситуацији. Уз рад и одмор, и у свакој прилици, увек уз мноштво конкретних примера, свима се прича о искуству народа у здравственој заштити. Посебно се прича једино ономе који је у невољи. На исти начин дете, а и сви остали око њега, примају културу исхране, и тако уче када се шта и колико једе и пије, са чим се једе и пије, а са чим не, шта се једе у време поста као допунска храна, а шта у природи у време глади. Тако васпитана особа, ако стекне добре здравствене навике, научи се да ослушкује свој дух и тело, прати их, све боље их штити и чува, па дуже живи. А добро васпитање за рад, као и морално васпитање, омогућавају јој стабилан положај и у породици и у широј заједници, што такође позитивно утиче на дужину живота. Навикавање од раног детињства на оскудицу, муку и повремену глад појачава жилавост и отпорност организма, што делује у истом правцу. За особе које су добро оспособљене за самозаштиту и самолечење, болест је само онај поремећај здравља који не могу сами да спрече или излече. ПРИМЕР: Овчарувáло, спáло на лéсу и на трње, ѕéбло, гладувáло, слугувáло од ко се родúло, једно óко му билó отвóрено на свáко спањé, па се шпиртосáло, трајú, заборавúли га и бóлка, и Бóг и ђáвол. И веч ударúло у сто гóдине. Нишор. Брзо прилагођавање. Дуговечне особе су развиле способност да се брзо прилагоде изненада промењеној ситуацији или новој средини. Ослушкују околину, гледају, упоређују, из тренутка у тренутак прилагођавају своје понашање и тако брзо пронађу образац за оптимално понашање у измењеним околностима. А затим настављају да траже начин како да мењају ситуацију у своју корист, користећи своје животно искуство. Било да је слуга, невеста у новом дому, ратник, печалбар или домазет настоји да брзо схвати основни ред свога окружења, да постане део тога окружења и да тај ред унесе у себе. Уместо да плачу, јадикују, оговарају или да се, без изгледа на успех, одмах супротстављају јачима од себе, они успевају да брзо постану природни део ситуације и средине. Тек после тога ће настојати да ту средину мењају и да је чине подношљивијом. ПРИМЕР: Тáмо нејé твóј дом, а трéбе да постáне твóј. Дрýђи су се тáм трудúли и стварáли свé да úма. Тú си млáда невéста, ти úма да ћутúш и да трпúш, ако óчеш да помúнеш. Па че си дóјде врéме да постáнеш њúња, че те завóле, че пóчну дá те пóштују и цéне и нéма да мóжеју без тéбе. Е, тьг че пóчнеш мáлко по мáлко да дúѕаш глас, дá се чýје дá си и тú човéк у тýја кýћу. Ни једнá оди тéја штó су почéле óдма да се кáрају нúшта добрó неје постúгла, сáмо си је здрáвје сьсúпувала и јéла. Јалботина. Способност и навика да се у свакој прилици обезбеђује душевни мир. Неометани живот дуже траје. Дуговечне особе траже и бране свој мир и поштују мир других. Њихово основно начело је: не ометати туђе животе и тако штитити свој живот од ометања. А када не могу да га заштите, било у свом дому или на другом месту, па ма колико настојале да даду свој допринос слози, повлаче се. Чешће или трајно, одлазе да раде на другом месту (појата, воденица, ваљара, колиба у винограду). Или су пастири, дрвосече, орачи, печалбари, слуге. Или мајстори (колари, бачвари, столари), раде у радионици. Замењују угоднији живот за мање угодан у погледу смештаја, исхране, одевања, забаве, тежине рада. Женама је много теже да се повлаче у самоћу. Многе од њих врло радо прихватају да са мужем и својом децом буду на појати, па ма колико им тамо тешко било. Тамо ће имати свој мир. Многе старе особе радије изаберу да непрекидно живе на појати или воденици уколико их у кући не поштују њихови потомци. Отуда пословица: Кýче кад остарéје прáте га од појáту дóма, а човéк кад остарéје прáте га ó-дома на појáту. Понеко од старијих ће рећи: - Бóље да сам далéко од њи, дá ми је главá мúрна! Многи уживају да се у самоћи, уз монотоне и често врло тешке послове, сећају разних тренутака свога живота, да их упоређују, уочавају, да изводе закључке и да јасније виде своје место међу људима и у догађајима. И при том доносе промишљеније одлуке. Орач оре сам читавог дана и непрекидно понавља исте покрете и, ако се тако навикао, медитира, дубоко понире у себе, чисти душу и претвара своја размишљања у ваљану одлуку, или у пословицу, причу, песму. Могу, да исто чине воденичар, овчар, кројач, а и уморан путник на дугом путу. Драгоцен је разговор са усамљеницима; они много тога виде јасније и боље од већине. ПРИМЕР: Кадá отúдем на појáту и кадá сам сас стóку, онó ми лькне. Тáмо ми нúкаква рáбота нéје тéшка. И цéл мој живóт ко на длáн вúдим. И чúни ми се да цéл свет вúдим до Црно мóре и пóнатам, áко на туј стрáну нúкада несьм бил. И вúдим каквó је билó и каквó че бýде! ЉубомирРистић, 1897, ВеликаЛукања. Владају собом и стварају равнотежу око себе. Дуговечне особе су навикле да се контролишу, па успешно владају собом. Не изазивају сукобе, не подстичу мржњу, не свађају се и не размењују увреде. Уколико не могу некога да умире речима настоје да мењају тему, да све окрену на шалу и да ублаже његову љутњу. Ако не помогне ни то, почну да га избегавају и да повећавају дистанцу, али постепено, како га не би увредиле и тако га претвориле у дугорочног непријатеља. Око себе стварају равнотежу. Доприносе умањењу напетости, бриге, неразумевања, агресивности завађених. И, по навици, охрабрују плашљиве и стидљиве у свакој прилици - у породици, родбини, групи, селу, на сабору. Међу њима нисам срео ни једног насилника или шовинисту; особине човека су им важније од његовог порекла. Одсуство лакомости у погледу хране, пића, новца, туђег добра, јефтиног присвајања, чини да међу људима нема страха од њих, па уживају поверење и љубав окружења. ПРИМЕР: Тóва је злáтна женá. Помагáла ме је кадá-год да у óкнем, и у-срéд ноч. И свé ми је давáла што úма, сáмо да ме помóгне. Онá не прај карáње, прáј мир, и нéче чýждо да ýзне па тамьн да се лéпи за њý. И свáкога је помагáла. Нéка у Бóг чýва да си лько нóси гóдинћете, а несý мáлко. ЗвезданаЂорђевић, 1935, Паклештица. Усрећују околину. Помагањем, смехом, песмом, игром, приповедањем или добрим речима при поздраву овакве особе настоје да усрећују околину. Међу њима има много бесплатних калемара, касапа, народних ветеринара, врачева и народних лекара, мушкараца који мире завађену браћу или суседе, жена које уче друге жене како да уводе разбој, примењују нове мустре и рецепте, како да добро припреме и изведу свадбени обичај. Неке кувају на свим свадбама или даћама, или праве сапун по кућама, и нађу се у свакој прилици када оне могу најбоље да помогну. Такве особе радо примају савете, рецепте, опомене, задиркивања, па су у одличном складу са околином. ПРИМЕР: Кумица Áнтица ýбаво поживé, наблизúла је до сто гóдине. Пýка сиротúња, нúшта с нúшта нéмају. Ама је работúла, чувáла, пет чéрће очувáла и одомúла с Илúју. И прва је билá у селó да наýчи жéне какó да уведý рáзбој, какó да напрáје рецéљ или пéкмез, какó да напрáје мир у кýћу. И нáјубаво је појáла, нéје минýла свáдба без њу. Éм појé, éм ýчи женéте какó да спрéмају. И од њý нéје имáло пóчиста женá у селó. ЖиванаЗлатковић, 1910, Војнеговац. Деда-Тóра из Голéми Чúвлик когá-год да срéтне мóра дá га закáчи, дá га насмејé. Његóве шáле прúчају свáта сéла óколо, ама за мајсторúју га нéје бивáло. Сáмо за шáлу надáрен. Гаврило Потић, 1924, Велики Јовановац. Јака и стабилна мотивација. Ни једног тренутка нису без циља и без посла. Ни највеће невоље не слабе њихову мотивацију за живот и за остваривање дугорочних циљева. Сасвим су посвећени здрављу и умножавању породице, очувању имовине, напретку дома, добрим односима са родбином и социјалном средином, али и вери, завету предака, народу. Та посвећеност неутралише њихове свакодневне бриге, или их ублажава, па се особа боље осећа и лакше влада собом. Међу дуговечнима врло су ретки они са негативном мотивацијом да некоме враћају велико зло које им је учинио, па да хоће да га срозају и обрукају. ПРИМЕР: Кој знáје за каквó и за когá жúви онó му се милú живóт и рáбота, и рабóти до сáму смрт. Каквá да је сећирáција, уз рáботу и уз нáрод пóлько се поднесé. Трајко Николић, 1936, Засковци. Поштују важећи систем вредности. Држе се обичаја, радног календара, календара исхране и важећег система вредности према брачном другу, деци, родитељима, родбини, имовини и свему осталом. Али се не држе слепо. Поштују и свих девет божјих заповести и ретко праве прекорачења под јаким притиском нужде или радозналости. Имају навику да размишљају и да чине само оно што им допушта њихова логика а не што им диктирају тренутне емоције. У оквиру општег система вредности имају свој претежно конзервативан и стабилан систем. Пошто одлуке које доносе произилазе из њиховог размишљања и општег става они се не колебају када их доносе. ПРИМЕР: Преди мéн је живúл млóго нáрод, а че жúви и по мéн. И рéд се знáје. Тúја ред ако пóштујемо нéма ни болú главá. Ама човéк мóра да úма пáмет да замúсли, па да размúсли, да пáзи да не забрáзди па да погрéши. И тьг да отсечé, да рéши каквó че кáже или каквó че прáви. Векослав Крстић, 1909, Градашница. Однос према Богу. Дуговечне особе имају став: о свима, па и о њима, о њиховој судбини брине Бог, а оне треба да брину о току свога живота. Верују у Бога, али не фанатично. Поштују цркву, светиње, празнике. Не посте много и не иду често у цркву. Обично нису сујеверне, мада се неке од њих баве лечењем народа уз врачање. Побожне су у различитом степену, али никада претерано. Претежно не верују, или мало верују у враџбине, сан и у постојање нечистих места и нечистих сила. Готово без изузетка све верују у судбину и јако се плаше проклетства. ПРИМЕР: Бог брúни за нас кóлко че жúвимо, а ни мóра сáми дá си брúнимо какó че жúвимо док жúвимо. Вéру немóј да подгáзујеш, греотá је, а свáћи пос не мóра да кáраш до крáј. За сьн што ме питýјеш, товá распрáвљају женéте. А за тéнци и сóтоне, кóј ти знáје, мóж и да úма понéгде; јá ђи још несьм сречáл у мојé деведесé гóдине. Иванко Караџин, 1875, Власи. Добра процена својих могућности. Одлика дуговечних особа је да умеју у свакој прилици да добро процене сопствене способности и могућности. Не представљају се да јесу оно што нису по снази, вештини, памети, новцу, имовини. Не размећу се и не хвалишу, нису себичне и охоле. Завршавају послове савесно, без галаме и мегаломаније, према својим могућностима, па тако боље од других. Не настоје да буду испред других постављајући рекорде и тако се представљајући као најјача, најпаметнија, најотпорнија особа и сл. Умеју да процене свој капацитет и своју снагу, а не желе да, кочоперећи се, наруше здравље. ПРИМЕРИ: Нејé ми зóр да се натрскујем. Кóј óче нек се прáви вáжан кóлко мућéв, јá не мóрам. Јован Игић, 1880, Суково. Зрéл човéк си знáје мéру и знáје кадá каквó мóже и каквó не мóже. А акó незнáје он брже пропáда, нúшта не напрáј. Радисав Џунић, 1904, Велика Лукања. Ослобађање од негативног расположења. Дуговечне особе брзо се ослобађају од негативног расположења и ретко када заспе са страхом, бригом, горчином или тугом, а не буде се са њима. Труде се да без много страха и брига нађу решење како да изађу из тешкоћа у којима су. На сличан начин брзо се ослобађају и од вишка радости због успеха, похвале, изненадног добитка како би повратиле свој мир. Ма колико да је тежак ударац био, не води их у очај. Сматрају да ако поштују Бога и морал, чине довољно да их не стиже веће зло него што им у животу следује. Своје највеће бриге умањују тако што их препуштају Богу и судбини, а своје ситне бриге настоје да решавају сами не замарајући њима околину кукањем, плакањем, мољакањем, сталним тражењем помоћи без узвраћања и не пребацују своје кривице на друге. Очај и безнађе нису карактеристични за њих, а ни превелик оптимизам безреалне основе. ПРИМЕР: Којé се брúни, сећирáва, удáра ý-главу кадá га задéси големá невóља, нúшта не прáј. Сáмо помáга на ђáвола дá му растýра кýћу. С кукáње и викáње којú се осрећúл?! Каквó да те стúгне óд-Бога, мóра да претрпúш и мóра да глéдаш напрéд, а не наѕáд. Љубица Костић, 1909, Присјан. Неспособни, одбачени и сви који су скрајнути од утакмице за престиж, стицање, бољи живот, стварају око себе круг у коме су срећни, или бар мирни, помирени са ситуацијом. Међу њима се налазе, не тако ретко, најбољи казивачи мудрих изрека, поучних прича, веселих анегдота, свирачи на фрули, певачи. Они тако претварају своју несрећу у срећу, па многи од њих дуже живе од просечног људског века. ПРИМЕР: Бóг ти одýзне једнó, áма ти дадé дрýго, па тóва другóто трéбе да умéјеш да чýваш и да пóштујеш. Паклештица. Велика љубав према животу, раду и људима. Никад, макар и привремено, дуговечне особе не одустају од живота. Желе да им живот што дуже траје, па ма какав био. Лепа су им сва људска лица и сва годишња доба. Испољавају велику животну радост, стално је зраче и преносе на друге. И тихо, промишљено и вредно траже и налазе своје место међу људима. Воле свој посао, свој простор, завичај, своје најближе, родбину, комшије, народ. Не воле неправду, не мрзе никог, не лажу, не краду, не ленчаре, не ругају се и не свађају, не сматрају себе чудом над чудима. Дружељубиви су, помажу људе, не ругају се ником. Ретко је ко међу њима свадљив, тврдоглав или подругљив. Рад, стварање, напредовање, љубав су им основна животна задовољства, а не уживање у храни, пићу, сексу, нераду или власти над другима. За њих је карактеристична стална активност, уз краће одморе, по навици, као и просечан или спорији ритам рада. Не теже превеликом учинку по цену премарања. Ипак, због усредсређености и због доброг економисања временом и покретима постижу натпросечан учинак. Ако не умеју да реше проблем а немају кога да питају, или не могу да питају, почињу да га решавају сами, како би што боље уочили и своје могућности и природу проблема. Неодустају. ПРИМЕР: Не мóже рђа ни да остарéје, прибéре га Бóг ли, ђáвол ли, пóрано. Деда-Мúшка Здрáвков из рáт се врнýл мáлко инвалúд с рýку. За свáкога је имáл добрý реч, понасмејáл се. И свé си úмаше рáботу окол пчелéте. Óн је имáл нáјвише пчéле у селó. Дóбар је бил за свú. И ýбаво си пóживи. МирјанаЖивковић, 1934, Паклештица. Скромна, али уравнотежена исхрана. Традиционална исхрана је према календару и најчешће чорбаста, скромна, без много масти, са доста лукова, парадајза, паприке, пасуља, купуса, кромпира, боба, компота од шљива. У сезони вегетације доста се користила чорба од ливадског зеља и лободе, а у сезони муже оваца - млеко. Многа домаћинства су користила и мед. Многи овчари су најчешће користили млеко и прерађевине од млека готово у току целе године. Јаја су коришћена доста мало, а месо још мање, само о празницима. Дуговечне особе нису избирљиве, једу оно што има, али увек редовно. Не посте предуго, не преједају и не опијају се. У дубокој старости избегавају масно, једу посне чорбе и врло често компот од шљива, лук, паприку. ПРИМЕР: Вóчће, пóсна чорбúца, туршúја, товá је за стáрога човéка. А јá си пúнем и по чáшу рећúјицу дá ми је пóлько у главýту. ЉубаКлчегова, 1902, Чиниглавци. Природан осећај за меру. Имају осећај за меру, више природан а мање стечен васпитањем, па се лако одупиру претеривању у било чему, ма колики био притисак околине. Више се ослањају на разум него на емоције и настоје да уоче везу између последице и узрока. ПРИМЕР: Љутúли се, не љутúли се, нéче ми душá пóвише. Штó да га пúјем кá ми нéје блáго?! Драгољуб Лукић, 1917, Топли До. Радозналост и креативност. Знатна већина дуговечних особа врло је радознала и креативна. Све их интересује, поготово оно што је ново. А њихова креативност избија из њихових речи - шале се, приповедају, играју се речима, састављају или поправљају песму, пародирају. При изради предмета уносе нове елементе, боље слажу боје и шаре, налазе прикладнија естетска и функционална решења од осталих. Новине уносе и у планирању простора при изградњи зграда, уређењу дворишта и сл. Не држе се слепо онога што су најчешће виђали. ПРИМЕР: Баба-Áнтица, подарúл ђу Бóг и сас гóдине и сас пáмет. Све умéје да вúди и да напрáви. Сéти се да га напрáви да бýде пóубаво него што че га нéкоја дрýга урабóти. Богомир А.Пејчић, 1920, Војнеговац. Однос према смрти. Највећи број дуговечних особа не уме да објасни ни саговорнику ни себи зашто се баш њој десило да је дуговечна. Неке од њих, оне које су образованије или су прошле свет кажу да су планирале још у младости да дуго живе. Нико од њих не кука над прошлим животом и прошлим младим или срећним данима. Знају да нису вечите, а знају да могу убрзати или ублажити старење и да могу да живе здрави до смрти. Дуговечне особе не отимају живот од смрти, немилице га трошећи, већ померају, без много напора, користећи своје животне навике, време пропадања здравља и долазак смрти. Пут ка дуговечности је успешнији уколико имају успешан живот, добар карактер, добар брак, јак дом и слогу у дому, а немају комплекс инфериорности и кривице. Ако живе као пастири, уз обавезну патњу, имају у планини мир, спокојство, ваздух, небо, сунце, воду и довољно одговарајућег кретања и других напора. На дуговечност снажно утичу поштовање, заштита и љубав у породици; углед у дому, родбини, селу, околини, али и мудрост, интелигенција, знање и познавање других култура. Ретко се дешава да будаласта особа живи много дуже од просека, мада има и таквих примера. Могу бити различите интелигенције и конституције, или различитог образовања, али су сви добро савладали уметност живљења и пронашли свој животни стил. Патници свих врста, најчешће ратници, гледају шире од осталих на живот, смрт, успехе и поразе, на охолост и заблуде других, па лакше нађу образац по коме живе до дубоке старости него остали чији живот тече нормално. ПРИМЕР: Дéда ми је живúл скóро стó годúне. У тýрско врéме је бúл бáч, а ишьл је и с каравáн чьк до Сóлун и Стáмбол млóго пýти. Нагледáл се и добрó и злó, ама пóвише злó. И син једúнац, мој баштá, му пођинýл. Свé је истрпéл. И за попá је учúл, ама пóп нејé бил. При њéга су доодúли из селó когá болú мешúна, сьвúва га пýпак, или кадá се брáјћа скáрају или дéле. Свáкому је помогнýл, свáкога је научúл. И његóве се рéчи у селó још чýју, ко да нéје умрéл одáвна, кó да је јóш жúв. Живана Златковић, 1910, Војнеговац. Однос према свету. Неко, моћнији од њих, управља светом. То је Бог, или цар, или кмет, каплар, деда, свекар, свекрва. Њихово је да чине оно што им је задатак све док им живот траје. Не настоје да прекрајају свет, примају га онаквим какав јесте и у њему праве гнездо за себе и своје, не угрожавајући права других. Не намећу се да буду вође и да потчињавају друге. Воле да су самостални, али то не истичу, а од слепе послушности се бране различитим средствима, и то само оним која не изазивају веће сукобе. Међу дуговечним особама нема мрзовољних, надмених и лакомих, кочоперних и малодушних, силеџија и оговарача, пијаница и ждерача, заробљеника прошлости, фанатика, особа препуних негативних емоција. Они се поносе својом питомошћу, мирним темпераментом и добрим карактером. И већина њих тихо нестане из живота како не би ометала живот млађих. Примери дуговечних особа: Познати народни лекар у Пироту у току 19. и почетком 20. века, живео је 124 године, од 1811. до 1935. године. И он и његови потомци, па и данашњи потомци, одликују се ниским растом, жилавошћу, интелигенцијом и веселошћу. Према матичним књигама из крупачке парохије Маринко, оснивач фамилије Бољеваца, досељен из Бољевдола, живео је око 110 година, а његови потомци Кола и Јордан преко 90; Ранча, рођена у височким селима, умрла је у 105. години у Великом Селу, а Мирко Ђурић из Крупца 1800. годиште , живео је 101 годину. Стевка Мешкова, рођена и живи у Крупцу, сада је у 103. години. Ката из Скрвенице умрла је у 108. години, разговарао сам са њом само неколико месеци пре њене смрти. Добро сам познавао Анту Масалејинског из Гостуше и разговарао сам много пута са њим. Он је умро у 102. години. Парку из Димитровграда, образовану жену са великом матуром, упознао сам кад и Љубу Клчегову, сељанку из Чиниглавца. И једна и друга су рођене 1902. и баш тада су улазиле у стоту годину. Парка је убрзо умрла, а Љуба је прешла стоту. Јесту Јотова из Пртопопинаца сам упознао само на десетак дана пре него што је умро. Био је овчар, главни мајстор за качкаваљ и књиговођа. Деловао је врло крепко у току разговора, изгледао је као да је смрт далеко од њега. Илију Ристића из Дојкинаца, који је доживео 102. годину, познавао сам у току више од две деценије. Био је малога раста, живахан, питом, мудар, а био је пастир и земљорадник. Пауна из Чиниглавца сам познавао, али није било прилике да разговарамо. Живео је нешто више од сто година. Према подацима Витомира Живковића, у црквеној општини Крупац од 1878. до 1913. године сто година је доживело шесторо, 96 једна особа, 95 две, а 90 година осам. Већина њих су досељеници из Висока, а однос полова је 1:1. Љубомира Ристића из Велике Лукање добро сам познавао у току његових последњих 35 година и често смо разговарали о свему па и о старењу. Умро је у 99. години живота. Његов вршњак Глигорије Манчић из Велике Лукање умро је само годину дана раније. Са њим сам био и комшија и одличан пријатељ. Радисав Џунић, такође мој пријатељ из Велике Лукање, живео је 93, а Вука Бонћин из Велике Лукање око 90 година. Иванко Караџин из села Власи био је близу сто година када смо 1970. године разговарали. И у тим годинама његово памћење је било изузетно, као дечје; знао је изузетно добро генеалогију свих фамилија у његовом селу. Ленко Шунтин из Доброг Дола, иначе млекар, свирач и овчар, имао је више од 90 година када смо се упознали и разговарали. Алексије Николић, мој прадеда по мајци, умро је три месеца после мог рођења са око сто година. Био је писмен, био мајстор на бачији и путовао са караваном. Сачувао је памћење до последњег часа, иако је изгубио сина јединца у рату. Јован Игић, отац моје снахе из Сукова, одлично сам га познавао од ране младости, умро је у 98. години. Био је малога раста, жилав, вредан и весео. Наводим и остале познанике који су прешли 90 година: Љубица Стојановић, Велико Село (94); Лоза Стојановић, Велико Село, сада је у 96; Љуба Гргова, Сенокос, 93; Божана, Рудиње, око 100, Мара из Дојкинаца преко 90; жена Алексе Пејчића из Нишора преко 90; Јованка Вучић из Засковаца преко 90; Љубица Костић из Раснице 94; Ката, рођ. у Извору, удата у Костуру 99; Наталија, рођена у Блату, удата у Пироту 98; Мúлча Пепељарьц из Костура, сада је у 95; Влада Топлодолац из Градашнице, преко 90; Лепа Цолина, удата из Крупца у Басару 95; Влајко Цветковић из Велике Лукање 93 и његова жена Даница 91; Јован Тодоровић из Раснице близу 100; Антица Крстић, из Раснице удата у Војнеговцу близу 100. Преко 90 година су живели Борко, кафеџија из Дојкинаца, Векослав Крстић из Градашнице и Сокол из Засковаца. Све сам их познавао и са њима разговарао, користећи упитник. У Топлом Долу фамилија Калениних прича да је њихов предак живео преко 120 година. Опис особина дуговечних особа заснивам претежно на разговору са наведеним особама, а мањим делом на разговорима са осталим становништвом. ЗАКЉУЧАК Особа која пређе 90 година и доживи дубоку старост има добру наследну основу; добро здравствено, радно и морално васпитање и читав низ других позитивних особина које јој омогућавају да се брзо прилагођава, да уме да се штити, да добро чува свој мир, да буде вољена међу људима и да дуго живи. Све што интегрише личност повољно утиче на неометани ток живота, а све што га, макар и за сасвим кратко време, дезинтегрише скраћује га. Природа Старе планине посебно је погодна за дуг живот. |
||
|
Драгољуб Златковић
|
||
 |
||