SAVETI VOZAČIMA
u toku letnjeg perioda i dužeg putovanja
Veoma je teško navesti sve savete koji  će svakom vozaču biti od pomoći u svakoj situaciji. Jedan od momenata je taj  što je svaki vozač doživeo i sakupio u toku svog, kraćeg ili dužeg vozačkog staža znatno iskustvo, pa će neminovno doći do odredjenih ponavljanja poznatih stvari.
Ipak imajući u vidu  činjenicu da je upravljanje motornim vozilom, pogotovu u letnjem periodu, jedna dosta složena psihofizička radnja, aktivnost, podložna mnogim uticajima, kao i  činjenicu da su najbolji vozači oni koji shvate i prihvate da moraju celog svog  života učiti da voze i kako da se ponašaju u saobraćaju, to ćemo pažnju usmeriti na nekoliko činjenica i momenata bitnih za bezbedno upravljanje motornim vozilom kako bi im donekle pomogli u razrešavanju nekih nepoznanica koje ih očekuju u vožnji.
Polazeći od konstatacije da su  čovek (vozač), motorno vozilo i put (kolovoz), pored meteoroloških i drugih uslova, najbitniji faktori bezbednosti saobraćaja, kao i neophodnog uslova da su preduzete sve mere i radnje na pripremi motornog vozila za duži put, ovom prilikom će više biti reči o najvažnijem od najvažnijih faktora – čoveku – jer je on taj koji o svemu odlučuje.
S toga je njegovo psihofizičko stanje i sposobnost za brzo donošenje i realizaciju adekvatnih odluka u konkretnoj saobraćajnoj situaciji veoma važan činilac bezbednosti u saobraćaju.
Na stanje vozača utiče veliki broj faktora. U letnjem periodu (o kome je ovde reč) to su visoke temeperature u letnjim mesecima, složeniji saobraćajni uslovi (veća frekvencija vozila, duže upravljanje vozilom, vibracije vozila, vožnja u koloni) što uz upotrebu raznih psihoaktivnih supstanci (alkohol, duvan, kafa…) neminovno dovodi do pojave i pojačanja zamora, a time i grešaka u vožnji.
Prvi i rani znaci zamora, koji najavljuju potrebu za odmorom su: otežalost očnih kapaka, smetnje pri opažanju bliskih i daljih predmeta praćene mučninom, osećaj prisustva »peska« pod očnim kapcima, zevanje, osećaj da vozilo lošije »uključuje i menja stepen prenosa« i dr. Ovi znaci su istovremeno i ozbiljno upozorenje da se treba odmoriti. S toga je prilikom pojave ranih znakova, a naročito poznih znakova zamora, neophodno  što pre prekinuti upravljanje motornim vozilom. San i odmor najuspešnije otklanjaju zamor. Veoma je korisno da se izbegava ili svede na najmanju moguću meru upravljanje motornim vozilom duže od 7  časova dnevno. Takvim postupkom znatno se smanjuje zamor vozača a i uticaj drugih štetnih činilaca. Ukoliko se vozač odluči za odmor (a ne san) korisno je da se odmor aktivno sprovede ( lagana šetnja, vežbe razgibavanja prstiju ruku i nogu radi boljeg protoka krvi, osveženje sokovima i dr).
Na nesigurno i pogrešno ponašanje u saobraćaju negativno utiču alkohol, pušenje, kafa i razni lekovi koji svojim dejstvom na nervni sistem dovode do opšte nelagodnosti u organizmu vozača.
Uticaj alkohola ima poseban negativan značaj i posledice. Dovoljno je da se uzme 1-2 čašice rakije, vina ili nekog drugog alkoholnog pića, bilo pre ili u toku vožnje, pa da dodje do niza poremećaja. Vozač gubi (samo)kritičnost i usled toga stiče lažno samopouzdanje: precenjuje svoje sposobnosti, a potcenjuje svaku opasnost. Pažnja slabi i ne može se blagovremeno usmeravati na predmete i dogadjaje, a smanjena je i mogućnost donošenja ispravne odluke. Reakciono vreme se znatno produžuje. Jednom reči, vozač postaje bezobziran prema drugim učesnicima u saobraćaju. Otuda verovatno aktuelnost one narodne : kad voziš ne pij – kad piješ ne vozi.
U ovoj grupi riziko-faktora koji utiču na povećanje udesa treba posebno navesti zloupotrebu droga – psihoaktivnih supstanci zbog sve većeg prisustva iste kod učesnika u saobraćaju.
Pod dejstvom nikotina može doći do stezanja krvnih sudova, glavobolje, nesvestice, vrtoglavice, muke, gadjenja i povraćanja. Slične nelagodnosti nastupaju i od ugljen-monoksida. Sam čin pušenja (vadjenje cigareta i upaljača, pripaljivanje sebi ili suvozaču kada se obično oslobadja volan od kontrole, mogućnost upadanja pepela i žara u oko ili krilo) ne predstavlja nimalo manje opasnosti. Naprotiv, nepredvidivim reakcijama često se dovodi do neobjašnjivih skretanja sa trake i katastrofa. Statistika pokazuje da su se 5% svih saobraćajnih nezgoda desile zbog pušenja cigareta u kolima.
Za kafu se obično misli da veoma povoljno deluje na otklanjanje zamora ali tu tvrdnju treba prihvatiti sa odredjenom rezervom i oprezom jer već posle 2-3 šoljice kafe mogući su poremećaji kao razdražljivost, ošamućenost a kod nekih osoba i zamor.

Jedna od važnijih odluka, odnosno dilema, koja je u nadležnosti vozača, jeste dnevna ili noćna vožnja. Svakom vozaču su poznate i prednosti i mane i jedne i druge vožnje.
Prednosti noćne vožnje su: manja frekvencija motornih vozila na putevima, prijatnija noćna temperatura, ranije uočavanje vozila na putu sa upaljenim farovima, izbegavanje vožnje u dugim kolonama gde je i veći rizik.
Nedostaci noćne vožnje sastoje se u tome što se na put kreće bez prethodnog odmora, odnosno nakon izvršenih priprema za put koje ponekad traju do duboko u noć. To se posebno odražava na tip ličnosti tzv. "jutarnja ševa" kome noćna vožnja zbog specifičnog ritma budnosti – san nikako ne odgovara.
Iako je kretanje, tokom dana, u koloni mnogo sporije, statistika ne pruža mnogo sigurnih dokaza da je i bezbednije, ali jedno je sigurno: gužva na putu uz neizbežne letnje vrućine i graške znoja, nervira i instinktivno navodi čoveka da jače pritiska gas, da pretiče. A upravo tu se krije najveća opasnost letnjeg putovanja. Zašto? Savestan vozač u koloni drži bezbedno odstojanje. Time, na žalost, ostavlja slobodan prostor u kome drumski trkači jedva čekaju da se ubace, a odatle u nova, beskrajna preticanja. To se ponavlja više puta a onda prorade i najdeblji živci, možda i sujeta. Po cenu da udahne čitav oblak čadjavog dima iz auspuha vozač pridje na metar-dva sporijem autu, izviruje na levu stranu, vreba priliku da bi preticao. To je najopasnije. »Sporać« može iznenada da stane ili prikoči bez upozorenja ili mu migavci i stop svetla ne rade. Tako, zbog trenutka neopreznosti putovanje može pre vremena da se završi u tudjem prtljažniku.
Samo jedan opasan susret oči u oči sa nekom grdosijom dovoljan je razlog da se jednom za svagda nauči da je bezbedno preticanje najvažniji deo vozačke veštine. Veštine u kojoj komandu mora da preuzme bistar um. Na žalost, mnogi nemaju više šanse da to iskustvo primene. Prilikom preticanja izuzetno je važna tačna procena situacije pre, a ne za vreme preticanja (brzina vašeg vozila, brzina vozila koje pretičete, dolazak vozila iz suprotnog smera, udaljenost izmedju vozila i drugi saobraćajni uslovi). U preticanje krećite samo »na sigurno«. Naravno, nekada i pored sve pažnje situacija može postati sumnjiva i neizvesna tek kada se nadjete rame uz rame sa drugim kolima. U toj kritičnoj fazi »gas do daske« je mnogo bolje rešenje nego kočenje jer će za vama sigurno krenuti u avanturu još neko vozilo iz kolone.
Kada krenete svojim vozilom na duži put, bilo u odlasku ili povratku sa godišnjeg odmora posebno vodite računa na auto putu. I ovog leta vas očekuje susret sa tranzitnim turistima koji pod teretom bar polovine kućnog inventara (što smanjuje vidljivost kroz zadnje staklo), voze često bez odmora, sanjivi, iscrpljeni, čime povećavaju rizik bezbednosti. Iskustvo i statistika jasno pokazuju da tu pomoći nema. Zato kada se u retrovizoru ukaže slika, do krova i iznad, pretovarenog automobila, jedino bezbedno rešenje je skloniti se što dalje.
Naravno nije vožnja magistralom jedino iskušenje sa kojim ćete se susresti, a koja sa sobom nosi veće brzine, duži trag kočenja, i druge saobraćajne šokove. Tu je i vožnja u nepoznatom gradu, sa novim ulicama, saobraćajnim znacima koje niste imali prilike da često vidite u matičnom gradu i gde ste navikli da vozite »zatvorenih očiju«.
Za prijem, preradu i donošenje odluke na osnovu tih informacija potreban je bistar um i brzo reagovanje. Uslov za to je odmoran, trezven, sit i psihofizički stabilan vozač.
Na nedovoljno regulisanim saobraćajnicama posebno morate biti oprezni. Pored iskusnih i disciplinovanih vozača u saobraćaj se uključuju i oni koji su slabije pripremljeni za vožnju. Posedovanje vozačke dozvole još uvek nije siguran znak da je ova veština dobro i savladana. I nenamerne greške mogu prouzrokovati nered u saobraćaju i stvoriti opasne situacije. Iskusan vozač se zbog takvih vozača ne bi trebalo ljutiti. Setite se svojih prvih koraka u saobraćajnoj gužvi, pa ćete ih razumeti i pomoći da izadju iz teškoća ponekad dajući mu prvenstvo iako propisi drukčije nalažu (naravno vodeći računa da se tim gestom ne ugrozi još više opšta bezbednost).
Drugarstvo, solidarnost, humanost na drumu su osnovne vrline čoveka i dobrog vozača.
Netolerantnost i osvetoljubivost prema onima koji su sopstvenom greškom došli u nepriliku, može koštati svakog (pa i nedužnog) vozača.
Kritičnost prema sopstvenim greškama i propustima u vožnji kao i sposobnost samokorekcije svog ponašanja doprineće većoj bezbednosti svakog i svih učesnika u saobraćaju.
Dokazivanje svoje superiornosti i podcenjivanje sposobnosti drugih u saobraćaju, odlike su nezrele ličnosti. Svima nama biće bezbednije i prijatnije u saobraćaju ukoliko budemo više poštovali jedni druge.
Poštovanje moralnih normi i saobraćajnih propisa odraz su opšte kulture (pa i saobraćajne) vozača i doprinosi opštem raspoloženju i bezbednosti.
I, na kraju, uz sretan put svim vozačima da zaključimo: najkraći i najbolji savet je: maksimalno poštujte ono što znate iz pravila i propisa o bezbednosti u saobraćaju, izbegavajte da činite ono što drugima zamerate i stalno učite da pravilno vozite jer se pravilna vožnja automobila uči celog života. Sigurno će vam se to višestruko isplatiti.
Jovan Stanucanović, psiholog
Home page