Zgrada stare bolnice, izgradjene 1933 - 1934. god Nova bolnica imala je internistićko i hirurško odeljenje, sa 50 kreveta i korisnu površinu od 13500 m2. Povodom otvaranja bonice u Politici je objavljeno 1934 godine:” na zapadnom delu varošice, koji dominira celom okolinom, podignuta je lepa dvospratna zgrada bolnice po ugledu na najmodernije tekovine sanitetske struke. Ova bolnica ni malo ne zaostaje za najboljim privatnim sanatorijumima u državi. Na prvom mestu pada u oči uzoran red ičistoća,što je razumljivo, kada se uzme u obzir da su zidovi skoro svih prostorija popločani majolikom. U suterenu nalaze se razni aparati, kao rentgen, kvarc, dezinfekcioni... Na prvom spratu nalazi se hirurško odeljenje u kome je smešten uzorno uređen operacioni sto... Pored svakog kreveta nalazi se starter zvonce za dežurnog lekara. Svega ima 50 kreveta. U svim sobama nalaze se peći za centralno grejanje. Iz suterena diže se električna dizalica za hranu... Pored bolnice sagrađena je bolnička kapela... U izgradnji su još dve zgrade: ambulanta sa apotekom i stanovi za lekare.” Dr Igor Maljković
Zdravstvo u Boru ima svoju istoriju, zdravstvene radnike koji su sebe utkali u tkivo grada, provevši ceo radni vek ili svoje najbolje godine u njemu, ostavili dubok trag, a o kojima se vrlo malo zna u javnosti.
Bolnica se pominje od 1922 godine, mada se zna da je i ranije, od 1905 godine, postojala zgrada koja je služila kao bolnica. Imala je hirurško i internistučko odeljenje, a 1923 godine dozidane su ordinacije lekara, apoteka, previjalište i kuhinja. Zvanično, bolnica je pripadala Bratinskoj blagajni rudarskih preduzeća (socijalno osiguranje).
U proleće 1933 godine počinje izgradnja nove bolnice, na lokaciji gde se i danas nalazi. U leto 1934 nova bolnica je svečano otvorena i predata na upotrebu Bratinskoj blagajni. Troškove izgradnje bolnice od 2,5 miliona dinara snosilo je Francusko društvo Borskih Rudnika.
Pri hirurškom odeljenju bile su posebne sobe za porodilje, a tokom 1936 godine izgradjena je posebna zgrada za infektivno odeljenje..
Posle oslobođenja izgradjeno je više zgrada, kako su potrebe diktirale: na postojeće zgradu dozidan je novi deo u koji su smešteni: hirurško, ortopedsko odeljenje sa hirurškim salama, internističko odeljenje, deo Rentgen kabineta i deo biohemijske laboratorije (67).
Godine 1966 izgrađena je posebna zgrada u kojoj se nalaze očno i ušno odeljenje sa maksilofacijalnom hirurgijom. Takođe je izgrađena još jedna zgrada u koju su smešteni ginekološko i akušersko odeljenje, porodilište, dečje odeljenje, dečja hirurgija, neurohirurško odeljenje, odsek za kalkulozu, odsek endoskopije, biblioteka i sala.
Tokom devedesetih izgradjena je zgrada za hemodijalizu i grudno odeljenje.
Prvi doktor medicine sa stalnim boravkom bio je dr Svetozar Kovačević, specijalista za dečje i unutrašnje bolesti koji radi u Boru od 1911 godine, dok je pre njega kosultativno dolazio lekar iz Zaječara jednom nedeljno.
Između 1927 i 1929 godine u Bor dolazi prvi hirurg dr Georgije Pedanov, i radi u Boru sve do 1946 godine, jedno vreme i kao upravnik opšte bolnice (1930-45). Iz Bora dr Pedanov odlazi u Knjaževac, a zatim u Peć. Tokom 1929 u Boru je radio još jedan hirurg , dr Cviklinski. Za vreme okupacije na prinudnom radu u Boru radili su dr Vinko Arneri i prof. dr. Bogosav L. Dragojević.
Posle rata u Bor po planskom rasporedu dolazi hirurg dr Džinić.
Do 1956 godine naćelnik hirurškog odeljenja je dr Miodrag Jelesijević koji posle službe u Boru odlazi u Despotovac. Umro je u Kragujevcu 1990 godine.
Po odlasku dr Jelesijevića hirurško odeljenje preuzima dr Pavle Flajsig, koji u Bor dolazi iz Zaječara i ostaje tu do 1959 godine i radi sa hirurgom dr Božidarom Stojanovićem.
Od 1959 načelnik hirurškog odeljenja postaje prim dr Miodrag Nikodijeveć koji je svoje lekarsku karijeru i započeo u Boru 1953 godine. Dr Nikodijević 1963 godine prelazi u Aleksinac, ali se 1967 vraća u Bor i ostaje na hirurškom odeljenju sve do penzionisanja 1991 godine. Za ime dr Nikodijevića vezuje se najveći uspon borske hirurgije koja je podignuta na zavidan nivo. Prim Nikodijević pored opšte hirurgije završio je i grudnu hirurgiju kod Prof. dr. Isidora Papa sa odličnom ocenom. Sem opšte i grudne hirurgije radio je po potrebi i ortopediju, dečju hirurgiju, zbrinjavao neurohiruršku i vaskularnu traumu. Dr Nikodijević je, sem izuzetnog hirurškog znanja i umeća, imao i ogroman elan, znao je da uz bolesnike provede dane i noći, te i danas nema nijednog starijeg stanovnika Bora i okoline da se ne seća dinamične ličnosti dr Nikodijevića, njegovih očinski toplih reči i njegovog neumornog rada. Preminuo je , posle kraće bolesti, 1994 godine.
Načelnik hirurškog odeljenja od 1991 do 2001 je dr Miodrag Mihajlović , koji je zaslužan za dalji razvoj hirurgije i užih specijalnosti. Bio je u poslu nesebičan, radio na edukaciji mlađih kolega, ulivao im samopouzdanje i omogućavao osamostaljenje. Dr Miodrag Mihajlović ostaće u sećanju, zbog svog vedrog duha, kao “Tata Mika”.
Od hirurga u Boru su radili i: Dr Marko Pušelja (1952-77), Dr Borivoje Kovačević (1963-67), dr Predrag Bogićević (1962-75), dr Aleksandar Janković (1963-73).
Danas u Boru rade :
Dr Ljeposava Carević, spec. hirurg,šef intenzivne nege sa operacionim blokom
Dr Stojadin Stanojević, spec. hirurg
Dr Mile Vukić, spec. hirurg
DrŽivota Marjanović, spec. hirurg, subspec. kardiovaskularne hirurgije, načelnik hirurgije
Dr Goran Bogdanović, spec. hirurg,šef laparoskopske hirurgije
Dr Goran Joksimović, spec. hirurg,šef odseka endoskopije
Dr Vitomir Momčilović, spec. hirurg
Dr Dragan Stojadinović, spec. dečje hirurgije, načelnik odeljenja dečje hirurgije
Dr Vesna Milojević, spec. dečje hirurgije
Dr Milivoje Stangačilović, spec. neurohirurgije
Na specijalizaciji se nalaze :
Dr Siniša Srbulović, neurohirurgija
Dr Vesna Milanović, grudna hirurgija
Dr Ivan Marjanović, opšta hirurgija
Dr Igor Maljković, plastična i rekonstruktivna hirurgija
Hiruršku službu danasčini hirurško odeljenje sa 45 bolesničkih postelja, intenzivna nega sa 9, neurohirurško odeljenje sa 18, dečja hirurgija sa 9, dok grudna, vaskularna i laparoskopska hirurgija koriste postelje na hirurškom odeljenju.
Hirurška služba ima tri operacione sale, a godišnje se u opštoj anesteziji uradi do oko 1000 operacija.
Opšta hirurgija zbrinjava, i pored otežanih uslova rada, kompletnu traumu. Od 1993 godine rade se operacije iz koloproktološke hirurgije, po ostvarivanju saradnje sa prof. dr. Zoranom Krivokapićem koji je i danas konsultant. U operacije iz biliodigestivne hirurgije kao rutinska metoda uvedena je od skora intraoperativna holangiografija. Plastike prednjeg trbušnog zida i ingvinalnog kanala od nedavno se rade beztenzivnim tehnikama. Od 1999 onkološki konzilijum iz Beograda dolazi jednom mesečno i operacije tumora dojke se izvode na hirurškom odeljenju, uz ex tempore dijagnostiku.
Odsek grudne hirurgije radi od 1975 godine po završenoj specijalizaciji prim dr Miodraga Nikodijevića. Od njegovog odlaska u penziju patologiju grudne hirurgije rešavaju opšti hirurzi.
Odsek neurohirurgije počinje sa radom 1982, kao jedina služba te vrste u Timočkoj krajini. Prvi načelnik slučbe bio je dr Milivoje Stangačilović. 1994 specijalizaciju završava dr Aleksandar Milojević i preuzima neurohirurško odeljenje u vreme kad dr Stangačilović otvara privatno neurohirurško odeljenje, da bi krajem 1995 prešao u Novi Sad. Dr Toplica Milojević po završenoj specijalizaciji iz neurohirurgije ostaje na Neurohirurškoj klinici u Beogradu.
Odsek dečje hirurgije počinje je sa radom 1998 godine u okviru opšte hirurgije. Odeljenje dečje hirurgije je otvoreno maja 2001 godine i ima 9 kreveta za bolesnike i majke-pratioce, apartmanskog tipa, sa kupatilima u sobama, opremljeno je prostorom za igru dece i ozvučenjem, a u okviru službe dečje hirurgije godišnje se uradi oko 180 operacija iz oblasti dečje urologije i dečje opšte hirurgije.
Odsek laparoskopske hirurgije počinje sa radom 1998 godine, po nabavci opreme i edukaciji kadrova. Da sada je uradjeno preko 100 holecistektomija i nekoliko dijagnostičkih laparoskopija.
Odsek vaskularne hirurgije radi od početka 2000. godine po dolasku drŽivote Marjanovića sa subspecijalizacije. Iste godine urađen je i prvi femoropoplitealni by-pass. Rutinski se rade operacije na venama, zbrinjavaju se povrede velikih krvnih sudova, konzervativno leče duboke venske tromboze kontinuiranom heparinskom terapijom, 2001 uspešno je urađena prva replantacija traumatski amputiranešake.
Odsek endoskopije radi od 1995 godine. Rade se dijagnostičke ezofagogastroduodenoskopije, kolonoskopije i rektoskopije.
