 |
WHO Brochure: World No Tobacco Day 2003
"Tobacco free film, tobacco free fashion session. Action!" Prevela: Dr Snežana Ukropina, Institut za zaštitu zdravlja Novi Sad |
|
||
| Ukoliko se proizvodi od duvanačine "muževnim" ili "ženstvenim", sofisticiranim ili grubim, seksi ili sportski – to je zbog marketinga i reklamiranja koji prate ove proizvode, od boje pakovanja i oblika slova, do susedstva u kojem se nalazi bilbord, okupljanja i koncerata gde se ovi proizvodi promovišu i dele besplatno, sportskih manifestacija na kojima su najpopularniji sportisti bukvalno prekriveni brendovima i logoima, odeće i modnih detalja koji nose nazive duvanskih proizvoda i lepih ljudi koji ih koriste na ekranu, pozornici ili glamuroznim okruženjima – kreiranje imidža je suština prodaje duvanskih proizvoda. "Izbor cigareta nikada nije bio vodjen logikom, već je uvek bio determinisan slikama formiranim u zavisnosti od razlika izmedju država, u vezi sa njihovom istorijom, tradicijom, imenima, sloganima i reklamiranjem – utičući time više na emocionalni nego na racionalni izbor." British American Tobacco Čovek ne mora da traga dugo da bi identifikovao tradicije i istorijske činjenice – postoje brendovi za emancipovane, nezavisne žene; za grubog muškarca; za prefinjene mušterije vodjene luksuzom; za uspešne poslovne ljude; za mlade i kapriciozne; za društvo nažurci; za intelektualce. Niko nije izostavljen. |
||||
| Postoji brend koji odgovara svakoj osobi i postoji osoba za svaki brend. Industrija duvana dobro poznaje sve ovo i uspešno se prilagođava,čak i pomaže u pronalaženju najboljih marketinških strategija – gradi imidž. Ove strategije deluju zajedno sa multidimenzionalnim distributivnim mrežama i kompleksnimšemama za utvrdjivanje cene. Dva najuspešnija konteksta u kojima se imidž duvanskih proizvoda gradi su film i moda. Oni uobličuju tržište i diktiraju ko ilišta je "in" ili "out". Pomažu u ustanovljavanju i osnaživanju normi lepote, uspeha i zabave, kreiraju snove i fantazije mladih i odraslih. Usled njihovog ogromnog potencijala za uticaj na javnost, naročito mlade, film i moda su plodno tlo za marketinšku taktiku industrije duvana. U stvari, cigarete nemaju osobenosti, pripadnost socijalnoj klasi ili emocije. One predstavljajuštapić duvana, papir, lepak i oko 600 hemikalija. Cigarete su samo dostupni proizvod kreiran da bi proizveo zavisnost, i koji na kraju ubija polovinu svojih redovnih korisnika. Ali u ruci zvezde filmskog platna cigareta je čarobni štapić. Kada su srećni, kada su tužni, kada su u nevolji ili kada nisu, kada su ljuti, kada im je zbog nečega laknulo ili kada ponekad nemajušta da rade, cigareta je savršeni artikal za glumce. Da li je zaista? Zvezde malog ili velikog ekrana su junaci savremenog doba. Način na koji govore, odeća koju nose, onošto jedu ili piju - na ili izvan ekrana - u velikoj meri utiče na ponašanje publike/gledalaca i njihove odluke, posebno medju mladima. Mladi koji vide pušenje na filmučešće se odlučuju da koriste duvanske proizvode. Kompanije koje se bave proizvodnjom ove robe takodje razumeju taj fenomen. "Marlboro", marka broj 1 kompanije Phillip Morris, bio je prikazan u najmanje 28 holivudskih top filmova u proteklih deset godina, rekord koji nisu potukle ni neke stvarne holivudske zvezde. Medjutim, i druge vodeće marke ne zaostaju. Studije su pokazale da su marke cigareta koje su najprisutnije na filmu takodje najviše reklamirane i u drugim medijima. Istraživanje u SAD je pokazalo da tinejdžeri koji ne puše, a vole odredjene filmske zvezde koje često puše na ekranu, imaju 16 puta veću šansu da razviju pozitivan odnos prema duvanu u budućnosti.Što je još važnije, 31% tinejdžera koji vide više od 150 pojavljivanja pušenja u filmovima, u bioskopu, videu ili televiziji, probali su cigarete, dok je medju onima koji su videli pušenje na ekranu manje od 50 puta, samo 4% probalo cigarete.Čak i nakon kontrole prisutnosti pušenja u porodici, medju roditeljima, i drugih faktora,često vidjanje pušenja u filmovima utrostručilo je šanse daće tinejdžer probati cigarete. Centar za kontrolu bolesti SAD takodje je identifikovao gledanje pušenja prikazanog u filmovima kao faktor promocije upotrebe duvana medju mladima. Od 1988. do 1997. godine, u 85% filmova holivudske produkcije prikazana je upotreba duvana,što je najviši procenat u poslednjih pola veka. Jedna trećina filmova koji su namenjeni adolescentima, i svaki peti film koji je rangiran oznakom "gledati sa pratiocem" (G - guidance) ili "gledati pod nadzorom roditelja" (PG - parental guidance), prikazuje logoe različitih marki cigareta. Mladi koji vide pušenje na filmu,češće se odlučuju da i sami puše. |
||||
  |
next | |||