Ovo je jedna ekološka priča o zdravlju?
Radi se o ideji o "zdravom gradu".
"Zdrav grad" je onaj grad u kome ljudi manje oboljevaju i umiru, u kome ljudi kvalitetno i bezbednožive i koji ječist grad.
U nekim emisijama bili je reči o "zdravom gradu" kao o strategiji SZO o zdravim mestima gde spadaju ideje o "zdravoj školi", "zdravom radnom mestu", zdravoj bolnici" i drugim.
Neki gradovi na Zapadu, sledeći incijative SZO proglasili su se "zdravim gradovima" i nastoje da ispune sve ciljeve koje u sebi sadrži projekat "zdrav grad".
Na prilazima jednom takvom gradu u Zapadnoj Evropi ispisano je na panoima pored puta da se u njemu ne puši duvan.
Eto, koliko se daleko otišlo u tome.
U nešoj zemlji bilo je pokušaja da i neki naši gradovi rade na strategijama SZO, kao Beograd na pr. ali je rat 1999. godine prekinuo takve aktivnosti.
Mnoge planove i namere koji su bili od značaja za narodno zdravlje prekinula su NATO bombardovanja.
Ali da se vratimo temi današnje priče o zdravlju.
"Zdrav grad" je ideja o zdravom mestu u kome ljudi "žive, rade, igraju se i vole(SZO)" koja se ne može ostvariti bez političke podrške, odnosno bez političkog opredeljenja da se tako nešto ostvari u okvirima lokalne samouprave.
Dobar okvir mogu biti lokalni ekološki akcioni planovi (LEAP).
U praksi "zdrav grad" predstavlja niz preventivno-medicinskih aktivnosti, koje ne samo dačine galavni sadržaj aktivnosti "Zdrav grad", nego i jedino sredstvo da se ideja ostvari i jedan grad postane zdravo mesto u kome ljudi manje poboljevaju i umiru, u kome se kvalitetno i bezbednoživi i u kome su ulice i trgovi, parkovi i kejovi pored reka, plaže i igrališta uređeni i čisti.
Nije lako ostvariti ideju "zdrav grad".
U njemu učestvuju svi, ali su obabveze i zaduženja podeljena.
Velika je obaveza i odgovornost lokalne samouprave i
gradonačelnika u tome.
Nove obaveze i zaduženja gradonačalnika kojiće biti biran neposrednim glasanjem celog biračkog tela i izabran na osnovu volje većine građana, treba da sadrže u sebi i aktivnosti koje se odnose na "zdrav grad".
To bi bio, rekao bih najvažniji kriterijum za izbor gradonačelnika, jer "zdrav grad" nosi u sebi ideju o narodnom zdravlju i njegovom održanju i unapređenju.
Pri tom treba imati na umu, da opredeljenje gradonačelnika i lokalne samouprave za strategiju "zdrav grad", ili LEAP kao mogući okvir aktivnosti u tom smislu, je moralno pitanje i uslov mnogih pozitivnim pomena u vezi sa higijenom i zdravljem u gradu, i jedan oblik demokratskog načina upravljanja javnim poslovima.
U vreme kada je napisana ova priča o zdravlju u jednom gradu na području Timočke krajine, zbog trvenja među političkim strankama nije postojao predsednik opštine godinu dana.
Tih dana dva puta je održana vanredna skupština lokalne samouprave koja nije mogla izabrati predsednika pa je izbor produžen za još tri meseca, dok ne prođe leto.
Neko od izveštača lokalnog radija objavljujući vest o tome reče da se u gradu održava vašar; ni on nema predsednika pa se ipak redovno održava.
Eto kako stvari stoje u vezi ekologije i narodnog zdravlja.
U upoređnju sa vašarom, reklo bi se, ništa bolje, a ništa ni gore.
A kada je reč o temi današnje priče o zdravlju, ona ukazuje na moguće potencijale i izvore inicijativa i snage u narodu koji bi mogli biti iskorišćeni radi održanja i unapređivanja zdravlja.
Toliko za danas.