Ovo je priča o mestu za narodno zdravlje u politici.
Da bi neka stvar napredovala potrebno je da ima tri oslonca: političku podršku, finansijsku podršku i ustanove i stučnjake koji će da rade na njenom ostvarenju.
Eto, uzmite u obzir narodno zdravlje pa pokušajte da shvatite smisao mojih reči u prvoj rečenici ove priče o zdravlju. Sa izborom predsednika države rešena je predsednička kriza u Srbiji i zaokruženo stvaranje institucija od kojih zavisi, pored ostalog, i zdravstvena sudbina naroda. Samim tim i sudbina narodnog zdravlja.
Kada je reč o pojedincu koji se obraća lekaru, njegova sudbina u najvećoj meri zavisi od lekara i njega samog. Ako sluša savete lekara i pije lekove ima ozbiljne izglede na ozdravljenje ili na poboljšanje svog zdavstvenog stanja do te mere da podnošljivije i duže živi. Kada je reč o narodnom zdravlju situacija je drugačija. Ono ne može bez političke podrške. Čak sam sklon da verujem da je ona bitnija od finansijske. Jer ako postoji jako političko ubeđenje i opredeljenje da se narodno zdravlje održi i unapređuje, ako postoji dobro organizovan sistem zdravstvene zaštite i drugih sektora koji rade na proizvodnji narodnog zdravlja, nađu se finansijska sredstva i tako obezbedi novčana podrška narodnom zdravlju.
Postoje mnogi dokazi u vezi s tim koje ne bih navodio u ovoj priči o zdravlju. Već bih se vratio političkoj podršci narodnom zdravlju, odnosno određivanju njegovog mesta u politici jedne države ili našeg kraja.
Da bi se obezbedilo mesto narodnog zdravlja u politici, potrebno je da državnici i lokalni političari budu okrenuti ideji o održanju i unapređivanju narodnog zdravlja. U inauguracionom govoru predsednika Srbije ima nekoliko važnih ideja u vezi s tim, pa tako, reklo bi se i opredeljenje koje bi dovelo do toga.
Razloga za to ima stotinu. Kada u nekoj zemlji, posebno u lokalnoj zajednici dođe do rušenja narodne ekonomije, nezaposlenosti i siromaštva javljaju se poremećaji društvenog života koji utiču na zdravlje i koji se u običnom životu nazivaju - težak život.
U jednom trenutku oni se ispoljavaju povećanjem broja alkoholičara, korisnika droge, kriminalom i nasiljem, a u drugom socijalnom nesigurnošću, zabrinutošću za budućnost,željom da se ode iz zemlje. U vreme kada nema autoriteta vlasti javlja se uznemirenost naroda, socijalna neposlušnost, blokade puteva i štrajkovi, reklo bi se odgovori, za koje mnogi misle da su jedino mogući i efikasni. Svi se ponašaju na taj način: radnici, seljaci, građani, stanovništvo u celini.
Sve te pojave kao i mnoge slične pokazuju da je narodno zdravlje ozbiljno narušeno. Zato izjava predsednika da će raditi da se stabilizuje stanje u državi predstavlja najozbiljnije opredeljenje koje bi se odrazilo na poboljšanje narodnog zdravlja. U tom smislu odzvanjaju i reči da bi se poklonila posebna pažnja mladima, starima i "ženskom principu", kako reče predsednik, jer su to grupacije čije je zdravlje najugroženije, a kada se radi o starima i "ženskom principu", njhovo znanje i iskustvo u vaspitanju dece, pored ostalog i onog u vezi sa zdravljem, imali bi veliki značaj za održanje i unapređivanje narodnog zdravlja.
Da bi se to moglo postići, potrebno je dati mesto koje zaslužuje narodno zdravlje u politici.
Imajući u vidu da se zdravlje u životu naroda pojavljuje kao konsenzulana tema, kako za političare tako i za građane, kako za profesionalce tako i za laike, ideje u vezi sa održanjem i unapređivanjem narodnog zdravlja bile bi integrišući faktor saradnje u svim domenima narodnog života: na poslu, zaštiti i unpaređivanju okoline, u porodičnom životu, u školi, vaspitanju i kulturi.Ako bi mu se dalo mesto koje zaslužuje u politici ono bi postalo predmet rasprava na lokalnom nivou, u planovima i aktivnostima na području okruga i opština. Tako bi ono bilo i sredstvo komunikacije sa narodom na kome toliko insistira predsednik države.
Takvo ono može biti i sredstvo koje pokreće ljude da bolje i bogatije žive, da unpaređuju narodnu ekonomiju, da šire svoj okvir života i da se bore za slobodu i demokratiju.
Toliko za danas.