Ovo je priča o izborima, predsedniku države i zdravlju.
Možda vas iznenađuje ovakav naziv današnje teme, jer smatrate da je zdravlje isuviše obična stvar da bi mogla biti u vezi sa tako značajnim događajem u državi kao što su izbori, ili sa predsednikom države. Pritom treba imati u vidu da postoji zdravlje pojedinca, ali i zdravlje celog naroda kome je ustvari posvećena današna priča o zdavlju.
Kao i kada se radi o zdravlju pojedinca i zdravlje naroda se ispoljava raznim manifestacijama u svakodnevici, među kojima je demokratija, i ono što je čini, a to je sloboda i pravda.
Znači, onaj narod koji živi u državi gde se demokratija, sloboda i pravda svakodnevno osećaju na svakom koraku, može se smatrati da je zdrav. Samo demokratija u jednom društvu može da izgradi bodru i snažnu individualnost, a šta je to bodra i snažna ličnost ako ne i zdrava, u svakom pogledu psihičkom i fizičkom.
Ako uzmemo u obzir da nismo u ovom veku mogli izabrati, do ovog trenutka, predsednika države, dijagnoza je jasna: naše društvo nije bilo dovoljno zdravo za tako nešto.
Ako je poverovati ocenama da su ovo najdemokratskiji izbori posle 2000. godine, onda je jasno da se i narodno zdravlje osnažilo i popravilo. Toliko o izborima i njihovoj vezi sa zdravljem.
Kada je reč o predsedniku treba imati na umu da se ovom prilikom birala ličnost, predsednik, za XXI vek. Moguće je da do sada nije bilo dovoljno jasno, da razlog što nismo do sada imali predsednika države može ležati u jednoj iluziji da se vreme može bar zaustaviti, ako ne i vratiti unazad. Sada je ta iluzija prevaziđena.
A kada je reč o predsedniku i zdravlju treba se podsetiti predsedničke kampanje, ili pratiti onu koja je već započela i trajaće u narednih desetak dana, i videti koliko je kandidat za predsednika države okrenut jednoj takvoj vrednosti kakvo je narodno zdravlje.
Bilo je reči i u dosadašnjoj kampanji predsedničkih kandidata u vezi sa zdravljem.
Istina je da ga nisu predsednički kandidati pominjali, ali sve ono na čemu počiva narodno zdravlje obećavano je narodu: smanjivanje siromaštva, zapošljavanje, bolje plate i penzije, krov nad glavom za mlade ljude i one koji ga nemaju, o ljudskim pravima i slobodi, o borbi protivu terorizma, korupcije, kriminala i nasilja. Zaboravili su da daju podršku ženi koja je na margini političkih i društvenih zbivanja kao i predsednički kandidat žena u kampanji, iako je uloga žene u životu porodice i pojedinca u vezi sa zdravljem jedna od najvažnijih.
Iz kampanje za izbor predsednika može se videti šta bi oni hteli da budu i ostvare.
Evo nekih ideja: predsednik je političar nezavisan i od istoka i zapada, ili zavisan od evropske zajednice i Haga, organizator, progonitelj mafije i kriminalaca, srpski kapitalista, kohabitator i harmonizator, prozapadni reformista, tvrdi nacionalista, demokrata na evropskom putu, mobilizator i okupljač demokratske većine, narodni sluga i potrčko koji svakog dana putuje Srbijom da bi bio što više sa narodom, saznaje za narodne želje i izvršava ih.
Kada je reč o narodnom zdravlju, funkicija predsenika bi mogla biti i isceliteljska ako bi mu zdravlje naroda bila najvažnije opredeljenje. Rekoh da se za predsednika bira lilnost, moderna za XXI vek. Da li je to neko ko je lep, duhovit, neusiljen i prirodan kada vozi traktor i kosi, beograđanin?
Treba imati u vidu jednu činjenicu: kada je narodno zdravlje u pitanju da to nije ličnost koja će sve učiniti da bi se domogla vlasti, da bi potom pokazala šta znači vlast koju ima predsednik. Kada je izabran, predsednik ima moć i političku snagu, ali ne veću od parlamenta i vlade.
Vreme kada smo imali predsednike koji su imali neograničenu vlast je prošlo, dolazi vreme demokratije, slobode i pravde koji prijaju narodnom zdravlju. Demokratija, sloboda i pravda kao fenomeni narodnog zdravlja bujaju i cvetaju kada o narodu brinu parlament i vlada. Već se postavljaju pitanja šta bi predsednik prvo uradio kada zasedne u predsedničku fotelju.
Jedan predsednik demokratske Kanade je rekao da mu je prvi posao narodno zdravlje.
Možda bi i naš predsednik mogao da se upita svakog dana,šta sam danas učinio za zdravlje svoga naroda, a da isto pitanje, svakog dana, kada dođu na posao postave sebi i niži nivoi vlasti, recimo načelnici okruga i predsednici opštine.
Drugo, rekao bih na kraju, da bi predsednik naše države trebalo da posveti najveću pažnju: narodnom zdravlju, obrazovanju i vaspitanju, zapošljavanju nezaposlenih i brizi prema porodici.
Time bi se narodno zdravlje ubrzo osnažilo i popravilošto je od najvećeg značaja za napredak i bolju budućnost srpskog naroda.
Toliko za danas.