price1001

Među onima koji ovo čitaju ima takvih koji postavljaju pitanje: Da li je dobro za zdravlje odmarati se posle ručka?
Odmah da kažem: dobro je, ali između 13 do 15 sati,što je u skladu sa tzv. hronobiološkim ritmom
U to vreme, opada bioritam pa se ljudska bića osećaju umornim i pospanim. A to je dovoljan razlog za, pre bi se reklo, podnevni odmor. Pogotovu leti, kada je dan veoma dugačak, a noć nikada kraća.
I seljaci u polju odmaraju u podne, baš oko 13 sati, kada se povuku u hlad, pojedu ono malo hrane koju su poneli na njivu i odmore, bogami dobar sat vremena, pa kada se letnja jara stiša krenu da rade do večeri.
Zanimljivo je da je ovo pitanje bilo oduvek intersantno, pre svega kao pitanje u vezi sa zdravljem, još od antičkih vremena, na prostorima Balkana. A za mnoge od nas koji smo provodili odmore u Grčkoj bilo je čudno koliko pažnje Grci poklanjaju tom podnevnom odmoru, povlačeći se u kuće i nastojeći da pri razgovoru šapuću.
Stari Rimljani su dan od izlaska zalaska sunca delili na 12 jednakih delova, i nezavisno od sezone, nakon isteka šestog dela ili sata, predavali se odmoru i snu posle obeda. Od vremena starog Rima prošlo je mnogo, ali je u nekim mediteranskim zemljama podnevni odmor postao fundamentalno pravo ljudi, koje je upisivano i u pravilnike o radu, zajedno sa kafe-pauzom u 11 i cigaret-pauzom u 17. sati.
U to vreme, kažu, da su u Italiji ulice puste, a slična sutuacija je i u Grčkoj i Španiji.
Neka istraživanja su pokazala da podnevni odmor povećava i produktivnost u radu, pa zato ima smisla dvokratno radno vreme u firmama i ustanovama. S druge strane, postoje mišljenja da je podnevni odmor u skladu sa dnevnim ritmom zdrav i za telo i za dušu. Postoje istraživanja koja pokazuju da podnevni odmor pozitivno utiče na smanjenje saobraćajnih nesreća na drumovima, jer je pospanost kod vozača maksimalno izražena između 13 i 15 sati. Nakon toga, bio ritam se polako povećava, pa za one koji su se odmorili ili kratko zaspali u podne, nastupaju trenutci pogodni za prijatnu šetnju, rad na imanju i stvaralaštvo.
U vezi sa poslednjim, mnogi se slažu da podnevni odmor povećava intelektualne kapacitete, pa bi bilo dobro da oni koji uče i polažu ispite odmore ili odspavaju "jednu partiju" između 13 i 15 sati.
Zanimljivo je da se u vreme podnevnog odmora Njutn setio zakona gravitacije i Edison električne sijalice. A lekari smatraju, da podnevni odmor dobro deluje na povećanje sveopšte otpornosti organizma i njegovu obnovu.
Mislim da pametni imaju dovoljno mogućnosti da razmisle i donesu odluke da posvete pažnju podnevnim odmoru radi zdravlja i zdrastvenog napretka.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Među onima koji ovo čitaju ima takvih koji postavljaju pitanje: Da li je dobro za zdravlje odmarati se posle ručka? Odmah da kažem: dobro je, ali između 13 do 15 sati,što je u skladu sa tzv. hronobiološkim ritmom U to vreme, opada bioritam pa se ljudska bića osećaju umornim i pospanim. A to je dovoljan razlog za, pre bi se reklo, podnevni odmor. Pogotovu leti, kada je dan veoma dugačak, a noć nikada kraća. I seljaci u polju odmaraju u podne, baš oko 13 sati, kada se povuku u hlad, pojedu ono malo hrane koju su poneli na njivu i odmore, bogami dobar sat vremena, pa kada se letnja jara stiša krenu da rade do večeri. Zanimljivo je da je ovo pitanje bilo oduvek intersantno, pre svega kao pitanje u vezi sa zdravljem, još od antičkih vremena, na prostorima Balkana. A za mnoge od nas koji smo provodili odmore u Grčkoj bilo je čudno koliko pažnje Grci poklanjaju tom podnevnom odmoru, povlačeći se u kuće i nastojeći da pri razgovoru šapuću. Stari Rimljani su dan od izlaska zalaska sunca delili na 12 jednakih delova, i nezavisno od sezone, nakon isteka šestog dela ili sata, predavali se odmoru i snu posle obeda. Od vremena starog Rima prošlo je mnogo, ali je u nekim mediteranskim zemljama podnevni odmor postao fundamentalno pravo ljudi, koje je upisivano i u pravilnike o radu, zajedno sa kafe-pauzom u 11 i cigaret-pauzom u 17. sati. U to vreme, kažu, da su u Italiji ulice puste, a slična sutuacija je i u Grčkoj i Španiji. Neka istraživanja su pokazala da podnevni odmor povećava i produktivnost u radu, pa zato ima smisla dvokratno radno vreme u firmama i ustanovama. S druge strane, postoje mišljenja da je podnevni odmor u skladu sa dnevnim ritmom zdrav i za telo i za dušu. Postoje istraživanja koja pokazuju da podnevni odmor pozitivno utiče na smanjenje saobraćajnih nesreća na drumovima, jer je pospanost kod vozača maksimalno izražena između 13 i 15 sati. Nakon toga, bio ritam se polako povećava, pa za one koji su se odmorili ili kratko zaspali u podne, nastupaju trenutci pogodni za prijatnu šetnju, rad na imanju i stvaralaštvo. U vezi sa poslednjim, mnogi se slažu da podnevni odmor povećava intelektualne kapacitete, pa bi bilo dobro da oni koji uče i polažu ispite odmore ili odspavaju "jednu partiju" između 13 i 15 sati. Zanimljivo je da se u vreme podnevnog odmora Njutn setio zakona gravitacije i Edison električne sijalice. A lekari smatraju, da podnevni odmor dobro deluje na povećanje sveopšte otpornosti organizma i njegovu obnovu. Mislim da pametni imaju dovoljno mogućnosti da razmisle i donesu odluke da posvete pažnju podnevnim odmoru radi zdravlja i zdrastvenog napretka. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10