Dan po dan, pa dođe vreme da se ispriča jedna priča o bolnici i zdravlju.
Postoje dva povoda za to: strategija Svetske zdravstvene organizacije "Zdrava bolnica" koja bolnicu posmatra kao mesto gde se mnoga pitanja održanja i unapređivanja zdravlja mogu pokrenuti i na njih dati odgovor i drugi, reklo bi se na prvi pogled praktičniji, mogućnost da neko od vas dopadne bolnice, pa da lakše prihvati tu situaciju i preduzme sve što je do njega da bi mu se stanje poboljšalo i da bi se ubrzalo ozdravljenje.
U ovoj priči o zdravlju najveća pažnja biće posvćena ovom drugom povodu, posebnu u smislu vođenja razgovora radi obaveštavanja i pripreme dece za boravak u bolnici radi ispitivanja i lečenja.
Kada je o deci reč, potrebno je da roditelji ne pričaju o bolnici ružne i zastrašujuće priče jer deca veoma pažljivo slušaju sve što roditelji pričaju i dobro pamte. Drugo, treba iskoristiti pogodnu priliku kao što je poseta bolesnom rođaku, prijatelju ili drugu da se dete upozna sa osnovnim razlozima postojanja bolnice i šta se tamo radi. Činjenica je da je boravak u bolnici radi ispitivanja i lečenja neprijatan i da ga niko ne želi, ali s druge strane oni koji dolaze u bolnicu na lečenje treba da shvate da su u njoj njihovi prijatelji: dečji lekari na odeljenju, medicnske sestre, rentgenolog, hirurg, internista, ginekolog, anesteziolog...
Deca i ljudi dolaze u bolnicu zbog raznih nerešenih zdravstvenih problema: neko zbog smetnji u disanju, drugi zbog operacije krajnika, treći što su prilikom pada slomili ruku ili nogu,četvrti radi ispitivanja da bi se utvrdilo njihovo zdravstveno stanje, peti zbog bolesti i nemoći, ali bez obzira ko i zbog čega dolazi u bolnicu svako očekuje da tamo bude dobro primljen i izlečen.
Narod više ceni bolničke lekare od ostalih, u njima vide često vide "gospodare života i smrti" i gaje veliku nadu u bolničko lečenje kao spas i povratak sposobnosti i zdravlja. Veliku ulogu u životu bolesnika, za vreme bolničkog lečenja i kada se ono završi, imaju medicinske sestre. One pomažu i neguju bolesnike, daju lekove i formiraju kod njih mišljenje o bolestima i zdravlju, objašnjavaju smisao i sadržaj medicinskih postupaka pri lečenju, teše i nastoje da odagnaju tugu i strah kod onih bolesnika kojima je to potrebno i daju uputstva o ponašanju bolesnika kada iz bolnice ode kući.
Nije lako biti roditelj deteta koje se priprema za bolničko lečenje. Najteže je kada potreba za odlazak na bolničko lečenje nastupi naglo. Pripremajući dete za bolničko lečenje vrlo je važno da roditelji objasne detetu ko su i šta rade u bolnici lekari, medcinske sestre i osoblje. Za to može da bude pogodno i gledanje TV serija o bolnicama i lekarima, posebno ako detetu povremeno privuku pažnju da ih gleda, ili ako se radi o starijem detetu koje takve serije redovno gleda i razgovori u okviru porodice o njima.
Dalje, ako se dete razboli i treba da ide na bolničko lečenje treba mu reći o čemu se radi i na način da ono to shvati, ne šaputati i ne dogovarati se sa rodbinom, lekarima i sestrama o primeni dijagnostičkih postupaka iza detinjih leđa, jerće takav postupak još više uznemiriti dete i pojačati kod njega strah od lekara i bolova i napetost zbog neizvesnosti toka bolesti i stvoriti nepoverenje u roditelje i medicinske radnike u bolnici. Kada je reč o deci na bolničkom lečenju trebalo bi omogućiti da jedan od roditelja bude sa njima u bolnici, kao i redovne posete detetu dok lečenje traje.
To zahteva od bolnice da poboljša organizaciju posla, ali kada se to obezbedi dete se oseća sigurnije, bolje podnosi bolničku atmosferu i brže ozdravljuje.
Na kraju, postavlja se pitanje šta je najvažnije za one koja dopadnu boličkog lečenja.
Blagovremeni razgovori i dobra obaveštenost o radu bolnice i zdravstvenih radnika u njoj, njihov ljubazan i prijateljski pristup i podrška roditelja malom bolesniku i dok traje bolničko lečenje.
Toliko za danas.