Ovo je priča o plastičnoj ambalaži i zdravlju.
U prvom trenutku možda vam ova tema izgleda besmislena ili vam pada na pamet da ću govoriti o kvalitetu najlon kesa i druge ambalaže od plastike i njihovim zdravstvenim pogodnostima za ljudsku upotrebu.
Neće o tome biti reči, već o plastičnim kesama koje se pojavljuju kao otpad na svakom koraku u selu i u gradu.
Iz razloga što su one takoreći večite jer se ne mogu razložiti i tako godinama zagađuju okolinu i uništavaju zemljište na koje se talože.
U ekonomiji života u svkodnevici plastična kesa vas prati od jutra do večeri u različitim okolnostima od kupovine hrane na pijaci, doručka kada krenete na posao, obroka koji spremite đaku da ponese u školu, stavljanja u nju različitih predmeta kojima se služite u toku dana, do trpanja u njuđubreta koje bacate u kontejner koji komunalno preduzeće prazni na deponiji.
Koliko je ona svakodnevni pratilac čoveka pokazuje i to što mnogi imaju u džepu ili tašni najlon kesu da bi je laganu u nepropusni upotrebili u nekoj prilici u toku dana.
S druge strane, vi ih kao bezvredne predmete posle upotrebe, često i jednokratne lako i nehajno odbacujete gde god stignete.
Rezultat toga je što su najlon kese najrašireniji otpad u našoj okolini po ulicama i parkovima, školskim dvorištima, po kanalima pored puta, u vodotocima i jezerima.
I u  šumama ih ima gde su ih doneli izletnici i šumarski radnici, ili naneo vetar sa ko zna koje strane, i po njivama, baštama i vinogradima gde su ih ostavili seljaci pošto iz njih utrošili pesticide, veštačkađubriva i druge hemikalije za zaštitu i prehranu biljaka.
Ali to je samo deo priče o plastičnoj ambalaži.
Fabrike hrane i alkoholnih i bezalkoholnih pića, igračaka, raznih predmeta za domaćinstvo i automobila porizvode plastiku koja pošto bude iskorišćena pretvara se u otpad koji zagađuje čovekovu okolinu, zemljište i vodu ugrožavajući biljni i životinjski svet a tako i čoveka.
Razlog svemu tome je vaša neobaveštenost o štetnosti najlon kesa i druge plastične ambalaže po zdravlje.
Verovati da najlon kese nisu škodljive po zdravlje je ravno pojavi kao kada ih goveče ili neka druga domaća životinja, pas, mačka i riba u reci pojedu ubeđeni da su one hrana a posle toga uginu.
Zato ozbiljni ekolozi nazivaju plastičnu ambalažu nepodnošljivom mukom savremenog društva, i teškom ranom i ulažu ogromne napore da se naprave takve najlon kese i druga plastična ambalaža koje bi se odbačene kao otpad mogle posle izvesnog vremena razložiti same od sebe.
80-ih godina prošlog veka u materijal od kojih su pravljene najlon kese ulaže se amidon, sastojak kukuruznog brašna u količini od 10%,što se pokazalo nedovoljno pa se teži da se taj procenat poveća na 50%.
Bakterije u zemljištu razlažu amidon i tako donekle razgrade najlon kesu, ali još uvek jedan njen deo ostaje u zemljištu godinama kvareći ga.
Postoji plastika koja se može u potpunosti razgraditi u zemljištu ali je njena proizvodnja dvostruko skuplja.
Zato se čine novi pokušaji pronalaženja materijala za najlon kese od drveta, papira, tekstila i zelenih algi.
Naravno da je za nas važno šta da se radi dok se takvi materijali ne pronađu.
U ekologiji postoji jedna izreka koja glasi: "razmišljaj globalno, radi lokalno", koja se i ovde može primeniti.
Imajući u vidu štetu koje najlon kese čine na širem planu i problem da se proizvedu one koje bi bile ekološki bezopasnije, lokalno bi mogle trgovine koristiti papirnate kese da bi u njih upakovale robu koju kupujete, naravno uz vašu volju i saglasnost da takvo ponašanje trgovaca prihvatite.
A najlon kese koje koristite u svakodnevici, ne bacajte nekontrolisano gde stignete.
Nisam siguran da bi bilo dobro sa stanovišta ekologije spaljivati ih i tako zagađivati vazduh.
Možda je najbolje, pažljivo ih odlagati u kontejnere.
To bi značajno doprinelo ugodnijem izgledu okoline u kojoj živite i kvalitetu života i zdravlju.
Toliko za danas.