price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Jednom je "Politika" objavila jedan veliki članak pod naslovom "Čekajući osmeh fortune" i nekoliko manjih sa kojima je ispunjena cela strana u rubrici "Društvo", opisujući igre na sreću i rad kladionica u Beogradu, Nišu, Leskovcu,Subotici, Majdanpeku i po Crnoj Gori.
U jednoj priči o zdravlju rekao sam da se o narodnom zdravlju može mnogo toga saznati kakvo je na mestima gde se narod okuplja, kao što su železničke i autobuske stanice ili pijace u gradovima i buvljaci, a kad se pročitaju pomenuti članci u "Politici" onda se vidi da igre na sreću, kladionice i kladioničari takođe odslikavaju neke fenomene narodnog zdravlja koji svoju osnovu nalaze u siromaštvu i nezaposlenosti koje spadaju u grupu pojava koje najviše deluju na pogoršanja narodnog zdavlja, posebno na duševno stanje naroda.
Možda ćete pomisliti da je to isuviše ozbiljna kvalifikacija i klasifikacija igranja na sreću, klađenja ili kockanja, među pojave koje spadaju u domen duševnog zdravlja, ali to vam samo tako na prvi pogled izgleda jer postaje sve jasnije, kada se pročitaju pomenuti člancu i rubrici "Društvo" u "Politici" od 24. maja ove godine.
Opisujući situaciju u Bgd-u, u članku stoji da se broj kladioničara može meriti stotinama hiljada, uglavnom mladih ljudi, najčešće bez zaposlenja, u uzrastu od dvadesete do tridesete godine, koji "u prostoru punog duvanskog dima" očekuju da za sitni ulog zgrnu gomilu para i obezbede sredstva za zadovoljstva u svakodnevici i bolju budućnost.
U Leskovcu, piše da su "kladionice biznis broj jedan", da se njihov broj vrtoglavom brzinom uvećava i da kada je reč o mušterijama važi pravilo "što siromašniji to zaniteresovaniji za igre na sreću".
"Kao u lovačkim pričama i u pričama iz kladionica se ispredaju zanimjive dogodovštine" i izmišljitine koje nemaju veze sa životom i surovom realnošću koja vlada na svakom koraku kada se napusti taj prostor u kome se uz kafu, cigaretu i neko jeftino posluženje opuštaju oni kojima je ostala još uvek samo nada da bi sa svojim poslednjim novcima rešili jednom zauvek sve životne probleme.
Mnogi daju poslednji dinar u kladionicama, odričući se i hleba, a kladionice su se u Nišu, kako kaže članak u "Politici", organizovale da uzmu ne samo poslednji dinar siromašnima već i da im omoguće da prodaju i poslednju stvar iz kuće i obezbede novac za uplatu uloga nade koji će im u trenu promeniti život i da će kada dobiju sve odjednom postati normalno i zdravo.
U Subotici nije nimalo drugačije nego drugde po Srbiji, a u Majdanpeku piše da su najčešći kladioničari đaci od petog razreda osnovnih škola pa na više koji svoj džeparac umesto za sendvič ili neko drugo zadovljstvo troše po kladionicama, očekujući da tamo dobiju više novca koji bi iskoristili za letovanja, putovanja, mobilne telefone, skupu garderobu, nove sunčane naočare, duvan i drogu.
Stešnjeni nedostatkom novca i nemaštinom svake vrste i roditelji blagonaklono gledaju na ovakvo ponašanje svoje dece, očekujuči da im od neke, bilo koje strane stigne pomoć i spas.
U Crnoj Gori, prema onome što je napisano u pomenutoj rubrici u "Politici" kladioničari su trećina stanovništva ove republike i čine ih "žene, deca, stari (ljudi), fizički radnici, intelektualci, stranački prvaci, ministri i sudije".
A očekuju se i turisti da dok se odmaraju oprobaju sreću u nekom drugom prostoru i ambijentu i odvoje neki dinar i od onih para koje su opredelili za odmor i razonodu, radi poboljšanja svoga zdravlja i raspoloženja.
Reklo bi se da je u tom članku postavljena najbolja dijagnoza narodnog zdravlja opisima epidemije klađenja, kockanja ili lepše rečeno "igranja na serću" koja je zahvatila celi narod i koje na prvi pogled liči na neke pojave bolesti zavisnosti kakve su upotreba droge, pušenja duvana i zloupotrebe alkoholnih pića.
Izuzimajući onaj mali broj ljudi kojima je kockanje u krvi i strast razlog za nastanak takve vrste zavisnosti, ostali pate izloženi surovoj stvarnosti: siromaštvu i nezaposlenosti, zbog čega se živi u bedi i nemaštini.
Nije ova priča o zdravlju izmišljena da bi se anatemisale igre na sreću ili zabranile, već da bi se još jednom skrenula pažnja najodgovornijih u društvu da su kladionice mesto na kojima se odslikavaju najteže bolesti našeg naroda siromaštvo i nezaposlenost i da svi oni koji se u ovom trenutku zauzimaju za bolju budućnost moraju rešiti ta dva najveća problema srpskog naroda, radi zdravlja i opšteg napretka.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Jednom je "Politika" objavila jedan veliki članak pod naslovom "Čekajući osmeh fortune" i nekoliko manjih sa kojima je ispunjena cela strana u rubrici "Društvo", opisujući igre na sreću i rad kladionica u Beogradu, Nišu, Leskovcu,Subotici, Majdanpeku i po Crnoj Gori. U jednoj priči o zdravlju rekao sam da se o narodnom zdravlju može mnogo toga saznati kakvo je na mestima gde se narod okuplja, kao što su železničke i autobuske stanice ili pijace u gradovima i buvljaci, a kad se pročitaju pomenuti članci u "Politici" onda se vidi da igre na sreću, kladionice i kladioničari takođe odslikavaju neke fenomene narodnog zdravlja koji svoju osnovu nalaze u siromaštvu i nezaposlenosti koje spadaju u grupu pojava koje najviše deluju na pogoršanja narodnog zdavlja, posebno na duševno stanje naroda. Možda ćete pomisliti da je to isuviše ozbiljna kvalifikacija i klasifikacija igranja na sreću, klađenja ili kockanja, među pojave koje spadaju u domen duševnog zdravlja, ali to vam samo tako na prvi pogled izgleda jer postaje sve jasnije, kada se pročitaju pomenuti člancu i rubrici "Društvo" u "Politici" od 24. maja ove godine. Opisujući situaciju u Bgd-u, u članku stoji da se broj kladioničara može meriti stotinama hiljada, uglavnom mladih ljudi, najčešće bez zaposlenja, u uzrastu od dvadesete do tridesete godine, koji "u prostoru punog duvanskog dima" očekuju da za sitni ulog zgrnu gomilu para i obezbede sredstva za zadovoljstva u svakodnevici i bolju budućnost. U Leskovcu, piše da su "kladionice biznis broj jedan", da se njihov broj vrtoglavom brzinom uvećava i da kada je reč o mušterijama važi pravilo "što siromašniji to zaniteresovaniji za igre na sreću". "Kao u lovačkim pričama i u pričama iz kladionica se ispredaju zanimjive dogodovštine" i izmišljitine koje nemaju veze sa životom i surovom realnošću koja vlada na svakom koraku kada se napusti taj prostor u kome se uz kafu, cigaretu i neko jeftino posluženje opuštaju oni kojima je ostala još uvek samo nada da bi sa svojim poslednjim novcima rešili jednom zauvek sve životne probleme. Mnogi daju poslednji dinar u kladionicama, odričući se i hleba, a kladionice su se u Nišu, kako kaže članak u "Politici", organizovale da uzmu ne samo poslednji dinar siromašnima već i da im omoguće da prodaju i poslednju stvar iz kuće i obezbede novac za uplatu uloga nade koji će im u trenu promeniti život i da će kada dobiju sve odjednom postati normalno i zdravo. U Subotici nije nimalo drugačije nego drugde po Srbiji, a u Majdanpeku piše da su najčešći kladioničari đaci od petog razreda osnovnih škola pa na više koji svoj džeparac umesto za sendvič ili neko drugo zadovljstvo troše po kladionicama, očekujući da tamo dobiju više novca koji bi iskoristili za letovanja, putovanja, mobilne telefone, skupu garderobu, nove sunčane naočare, duvan i drogu. Stešnjeni nedostatkom novca i nemaštinom svake vrste i roditelji blagonaklono gledaju na ovakvo ponašanje svoje dece, očekujuči da im od neke, bilo koje strane stigne pomoć i spas. U Crnoj Gori, prema onome što je napisano u pomenutoj rubrici u "Politici" kladioničari su trećina stanovništva ove republike i čine ih "žene, deca, stari (ljudi), fizički radnici, intelektualci, stranački prvaci, ministri i sudije". A očekuju se i turisti da dok se odmaraju oprobaju sreću u nekom drugom prostoru i ambijentu i odvoje neki dinar i od onih para koje su opredelili za odmor i razonodu, radi poboljšanja svoga zdravlja i raspoloženja. Reklo bi se da je u tom članku postavljena najbolja dijagnoza narodnog zdravlja opisima epidemije klađenja, kockanja ili lepše rečeno "igranja na serću" koja je zahvatila celi narod i koje na prvi pogled liči na neke pojave bolesti zavisnosti kakve su upotreba droge, pušenja duvana i zloupotrebe alkoholnih pića. Izuzimajući onaj mali broj ljudi kojima je kockanje u krvi i strast razlog za nastanak takve vrste zavisnosti, ostali pate izloženi surovoj stvarnosti: siromaštvu i nezaposlenosti, zbog čega se živi u bedi i nemaštini. Nije ova priča o zdravlju izmišljena da bi se anatemisale igre na sreću ili zabranile, već da bi se još jednom skrenula pažnja najodgovornijih u društvu da su kladionice mesto na kojima se odslikavaju najteže bolesti našeg naroda siromaštvo i nezaposlenost i da svi oni koji se u ovom trenutku zauzimaju za bolju budućnost moraju rešiti ta dva najveća problema srpskog naroda, radi zdravlja i opšteg napretka. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20