price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je još jedna priča o knjigama i zdravlju, ali ona se malo razlikuje od nekoliko drugih.
Reč je o krađi knjiga.
Još na početku oktobra pomenuh da je oktobar mesec kulture zbog sajma knjiga, kao i da bi bilo dobro da u mesecu kulture budete što kulturniji. Biti kulturan znači biti zdrav.
A kada je reč o knjigama i zdravlju privukli su me naslovi članaka o sajmu knjiga gde su opisane krađe knjiga.
Svi kradu knjige: i mladi i stari i muškraci i žene.
Koliko ta pojava prisutna maltene bi se mogla proglasiti nacionalnom osobinom.
Iz izveštaja u pomenutim člancima koji opisuju prizore u halama sa knjigama kao mravinjke, gde se ljudi "tiskaju i guraju" nije teško ukrasti knjigu.
Dalje, novine pišu da je najviše školaraca.
Reklo bi se da oni kao najbrojniji najviše kradu knjige.
Ali, oni najviše čitaju knjige i predstavljaju najveću grupu siromašnih.
Opet smo skloni da tu grupu okrivimo kao što je okrivljujemo za narkomaniju, pušenje duvana i druge slične poroke.
Ali se moramo upitati: "Da li je porok ukrasti knjigu".
A pisci oni najbolji najkuplje knjige prodaju: Dobrica Ćosić recimo sa svojm knjigom Kosovo.
Ili Radovan Karadžić kome je izgleda najviše para potrebno.
Neki siromašni krali su knjige da bi ih preprodali i došli do parčeta hleba.
Kažu da mnogi koji kupuju jeftina izdanja knjiga "Politike" i "Novosti" preprodaju knjige po skupljoj ceni i tako zarade nešto novca.
Da li bi trebalo dalje eksploatisati ovu temu.
Pojave u vezi krađe knjiga na sajmu, po bibliotekama ili na nekom drugom mestu, danas bi bio odraz siromaštva ljudi, a ne puka krađa kao nemoralni, nezdravi gest poput onih kada neko ukrade novac ili neku drugu materijalnu vrednost.
Prepustiću vama da prosudite pomenutu pojavu, osudite one koji kradu kjnige na sajmu ili im oprostite.
Možda ce jedan primer koji ću navesti biti od pomoći.
Preda mnom je knjiga Srpsko Rodoljublje i Otačastvo ljublje pisca dr Vojislava Bakića, štampana u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije 1910. godine u Beogradu.
Na početku knjige piše da je to zadužbina velikog srpskog prosvetnog dobrotvora Dimitrija Stamenkovića bivšeg beogradskog trgovca.
Tu odmah na početku stoji da po testamentu pomenutog prosvetnog dobrotvora sve knjige njegove zadužbine razdaju se srpskom narodu besplatno.
Gde su naši dobrotvori Karići, Drakulići i njima slični koji su mogli da za srpsku mladež ponove ovaj primer od pre nepunog veka i pokažu na sajmu knjiga koliko im je do srpskog naroda stalo.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Ovo je još jedna priča o knjigama i zdravlju, ali ona se malo razlikuje od nekoliko drugih. Reč je o krađi knjiga. Još na početku oktobra pomenuh da je oktobar mesec kulture zbog sajma knjiga, kao i da bi bilo dobro da u mesecu kulture budete što kulturniji. Biti kulturan znači biti zdrav. A kada je reč o knjigama i zdravlju privukli su me naslovi članaka o sajmu knjiga gde su opisane krađe knjiga. Svi kradu knjige: i mladi i stari i muškraci i žene. Koliko ta pojava prisutna maltene bi se mogla proglasiti nacionalnom osobinom. Iz izveštaja u pomenutim člancima koji opisuju prizore u halama sa knjigama kao mravinjke, gde se ljudi "tiskaju i guraju" nije teško ukrasti knjigu. Dalje, novine pišu da je najviše školaraca. Reklo bi se da oni kao najbrojniji najviše kradu knjige. Ali, oni najviše čitaju knjige i predstavljaju najveću grupu siromašnih. Opet smo skloni da tu grupu okrivimo kao što je okrivljujemo za narkomaniju, pušenje duvana i druge slične poroke. Ali se moramo upitati: "Da li je porok ukrasti knjigu". A pisci oni najbolji najkuplje knjige prodaju: Dobrica Ćosić recimo sa svojm knjigom Kosovo. Ili Radovan Karadžić kome je izgleda najviše para potrebno. Neki siromašni krali su knjige da bi ih preprodali i došli do parčeta hleba. Kažu da mnogi koji kupuju jeftina izdanja knjiga "Politike" i "Novosti" preprodaju knjige po skupljoj ceni i tako zarade nešto novca. Da li bi trebalo dalje eksploatisati ovu temu. Pojave u vezi krađe knjiga na sajmu, po bibliotekama ili na nekom drugom mestu, danas bi bio odraz siromaštva ljudi, a ne puka krađa kao nemoralni, nezdravi gest poput onih kada neko ukrade novac ili neku drugu materijalnu vrednost. Prepustiću vama da prosudite pomenutu pojavu, osudite one koji kradu kjnige na sajmu ili im oprostite. Možda ce jedan primer koji ću navesti biti od pomoći. Preda mnom je knjiga Srpsko Rodoljublje i Otačastvo ljublje pisca dr Vojislava Bakića, štampana u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije 1910. godine u Beogradu. Na početku knjige piše da je to zadužbina velikog srpskog prosvetnog dobrotvora Dimitrija Stamenkovića bivšeg beogradskog trgovca. Tu odmah na početku stoji da po testamentu pomenutog prosvetnog dobrotvora sve knjige njegove zadužbine razdaju se srpskom narodu besplatno. Gde su naši dobrotvori Karići, Drakulići i njima slični koji su mogli da za srpsku mladež ponove ovaj primer od pre nepunog veka i pokažu na sajmu knjiga koliko im je do srpskog naroda stalo. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20