price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Povodi za ovu priču o zdravlju su dva: jedna je emisija na državnoj televiziji u školskom programu "Pozitivno-negativno" u kojoj je postavljeno pitanje: "Da li u školi pušiti duvan ili ne", i jedan članak u briselskom časopisu "Zdravstveno vaspitanje" o ulozi lekara opšte prakse u borbi protivu pušenja duvana u školi.
Oba povoda padaju u vreme kada o pušenju školske dece i omladine ponovo započinju diskusije i kada je započela, u nastavnim planovima osnovnih škola realizacija programa zdravstvenog vaspitanja, po prvi put u ovom veku, u čijoj realizaciji treba da učestvuju lekari opšte prakse.
Kada je reč o emisiji u školskom programu državne televizije "Pozitivino-negativno" dve grupe đaka se bore između sebe za pozitivne, odnosno negativne stavove u vezi neke pojave u životu.
U ovom slučaju radi se o pušenju duvana u školi.
Elem, jedna grupa je nastojala da pušenje duvana u školu posmatra sa pozitivnog stanovišta iznoseći argumente za to, a druga je pušenje duvana posmarala kao negativnu pojavu u školi i suprostavljala svoje argumete prvoj.
Na kraju takve, reklo bi se igre, trebalo je da se proglasi pobednik između dve grupe mladih.
Šta mislite ko je pobedio?
Neverovatno, do skandaloznosti neverovatno, pobedili su oni koji su posmatrali pušenje duvana u školi sa pozitivnog stanovišta.
Njihovi argumenti su se sastojali u tome da bi u demokratskoj školi trebalo poštovati prava učenika na slobodan izbor, u ovom slučaju da puše duvan, da bi im trebalo obezbediti poseban prostor(iju) za to, ako već toliko prostorija i prostora ima za nepušače, da bi đacima koji puše duvan, ako bi im to bilo zabranjeno, time ograničili ličnu slobodu i sve u tom stilu i na taj način.
Teško je ne oceniti da zaključak u jednoj ovakvoj emisiji, na bilo kojoj televiziji, koja utiče na stvaranje javnog mnjenja može da prođe, čija je emisija namenjena obrazovanju, pogotovu što je odavno već pušenje duvana u školi nešto što je nespojivo sa životom i radom škole.
I što u Zapadnoj Evropi ka kojoj mi težimo, postoje edukativni programi tzv. "škola bez duvanskog dima", kroz čije ostvarenje se upravo na najbolji način ostvaruje učenička sloboda, sloboda od ropstva cigarete i duvanskog dima.
Kada se radi o drugom povodu, škole se nalaze pred obavezom da za realizaciju nastave zdravstvenog vaspitanja u prvom razredu osnovnih škola angažuju lekare opšte prakse.
U članku iz jednog birselskog časopisa "Zdravstveno vaspitanje" pobrojane su obaveze i mogućnosti koje lekari u toj zemlji imaju u borbi protivu pušenja duvana.
Jedna od obaveza je da lekari ne puše duvan, u našem slučaju, posebno oni, koji bi radili u nastavi zdravstvenog vaspitanja, posebno da ne puše duvan u školi.
Ali to ne bi bilo dovoljno: oni bi morali povesti borbu protivu pušenja duvana koja bi doprinela da škola u kojoj rade postane "škola bez duvanskog dima".
Da bi u tome uspeli, tim lekarima su potrebni pomoćnici i saradnici: svi učenici u školi, pre svega oni koji puše duvan, svi nastavnici i osoblje u školi, posebno oni koji puše duvan, i svi roditelji, takođe i pušači duvana, koji bi u borbi protiv pušenja duvana, tokom vremena delovali kao jedan složan hor.
Samo tako bi škola mogla da postane škola bez duvanskog dima.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Povodi za ovu priču o zdravlju su dva: jedna je emisija na državnoj televiziji u školskom programu "Pozitivno-negativno" u kojoj je postavljeno pitanje: "Da li u školi pušiti duvan ili ne", i jedan članak u briselskom časopisu "Zdravstveno vaspitanje" o ulozi lekara opšte prakse u borbi protivu pušenja duvana u školi. Oba povoda padaju u vreme kada o pušenju školske dece i omladine ponovo započinju diskusije i kada je započela, u nastavnim planovima osnovnih škola realizacija programa zdravstvenog vaspitanja, po prvi put u ovom veku, u čijoj realizaciji treba da učestvuju lekari opšte prakse. Kada je reč o emisiji u školskom programu državne televizije "Pozitivino-negativno" dve grupe đaka se bore između sebe za pozitivne, odnosno negativne stavove u vezi neke pojave u životu. U ovom slučaju radi se o pušenju duvana u školi. Elem, jedna grupa je nastojala da pušenje duvana u školu posmatra sa pozitivnog stanovišta iznoseći argumente za to, a druga je pušenje duvana posmarala kao negativnu pojavu u školi i suprostavljala svoje argumete prvoj. Na kraju takve, reklo bi se igre, trebalo je da se proglasi pobednik između dve grupe mladih. Šta mislite ko je pobedio? Neverovatno, do skandaloznosti neverovatno, pobedili su oni koji su posmatrali pušenje duvana u školi sa pozitivnog stanovišta. Njihovi argumenti su se sastojali u tome da bi u demokratskoj školi trebalo poštovati prava učenika na slobodan izbor, u ovom slučaju da puše duvan, da bi im trebalo obezbediti poseban prostor(iju) za to, ako već toliko prostorija i prostora ima za nepušače, da bi đacima koji puše duvan, ako bi im to bilo zabranjeno, time ograničili ličnu slobodu i sve u tom stilu i na taj način. Teško je ne oceniti da zaključak u jednoj ovakvoj emisiji, na bilo kojoj televiziji, koja utiče na stvaranje javnog mnjenja može da prođe, čija je emisija namenjena obrazovanju, pogotovu što je odavno već pušenje duvana u školi nešto što je nespojivo sa životom i radom škole. I što u Zapadnoj Evropi ka kojoj mi težimo, postoje edukativni programi tzv. "škola bez duvanskog dima", kroz čije ostvarenje se upravo na najbolji način ostvaruje učenička sloboda, sloboda od ropstva cigarete i duvanskog dima. Kada se radi o drugom povodu, škole se nalaze pred obavezom da za realizaciju nastave zdravstvenog vaspitanja u prvom razredu osnovnih škola angažuju lekare opšte prakse. U članku iz jednog birselskog časopisa "Zdravstveno vaspitanje" pobrojane su obaveze i mogućnosti koje lekari u toj zemlji imaju u borbi protivu pušenja duvana. Jedna od obaveza je da lekari ne puše duvan, u našem slučaju, posebno oni, koji bi radili u nastavi zdravstvenog vaspitanja, posebno da ne puše duvan u školi. Ali to ne bi bilo dovoljno: oni bi morali povesti borbu protivu pušenja duvana koja bi doprinela da škola u kojoj rade postane "škola bez duvanskog dima". Da bi u tome uspeli, tim lekarima su potrebni pomoćnici i saradnici: svi učenici u školi, pre svega oni koji puše duvan, svi nastavnici i osoblje u školi, posebno oni koji puše duvan, i svi roditelji, takođe i pušači duvana, koji bi u borbi protiv pušenja duvana, tokom vremena delovali kao jedan složan hor. Samo tako bi škola mogla da postane škola bez duvanskog dima. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20