price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča o smradu i zdravlju.
Možda će vas začuditi otkuda sada ovakva ideja za jednu priču o zdravlju ili ćete pomisliti da se sigurno radi o jednoj ekološkoj priči koja neizbežno mora biti povezana sa zdravljem.
Možda će biti situacija jasnija ako vam kažem da je povod višednevna kampanja koja se odnosi na pojavu smrada u glavnom grdu naše zemlje i nastojanjima da se otkrije njegov uzrok, elem, da bi se onda mogao smrad otkloniti.
Ne iznenađuje činjenica da su lekari morali da odgonetnu tajnu misterioznog smrada nad prestonicom kojom se sada kreće mnogo manji broj autobusa gradskog saobraćajnog preduzeća nego ranije, voze luksuzni automobili koji manje troše benzin i bolje ga sagorevaju tako da manje zagađuju vazduh, a što je najvažnije nema više ni zagađenje iz industrijskih objekata u onoj meri koliko je bilo u prošlom veku.
Lekare zadužiše da istraže smrad nad Beogradom jer su oni nadležni i stručni za bolesno, a ono skoro uvek zaudara i smrdi.
Elem, lekari utvrdiše da se ne radi o smradu koji je potekao iz stočnih farmi u Donjem Sremu i Padinskoj skeli i da će se on pojaviti kada se počne rasturati stočno đubre po sremskim oranicama.
Naravno kada se zna uzrok onda se lakše diše i u smradu, a moguće je lakše pojavu otkloniti.
Na ovom mestu bih zastao da objasnim kakvi mogu biti stavovi lekara o smradu pošto njih pozvaše da o smradu u prestonici kažu svoje mišljenje.
Sećam se kada su nas kao studente medicinskog fakulteta, sredinom 60-ih proškog veka, odveli u kafileriju na Karaburmi, tadašnjoj periferiji Beograda, iz koje se širio nepodnošljiv smrad na sve strane.
Prvo što je bilo, osetili smo upravo prisustvo smrada i začudili se kako radnici izdržavaju i ne preduzimaju ništa posebno kako bi smrad ublažili ili se od njega zaštitili, već su normalno obavljali svoje poslove, svakodnevno, čak do penzije.
Ne treba smetnuti s uma da je ovde bila reč o smradu koji se razlikuje od smrada hemijskih jedinjenja i prašine iz industrijskih postrojenja koji su otrovni i štetni po zdravlje.
Zato nije bilo potrebno da radnici obraćaju posebnu pažnju na smard u kafileriji, a profesori nam objasniše da takva vrsta smrada ne smeta zdravlju, jedino kvari kvalitet života.
Ubrzo smo se navikli na njegovo prisustvo jer nos čudo prirode i ima sposobnost da jake neprijatne mirise ne oseća, posle samo petnaestak minuta boravka u prostorijama sa jakim smradom.
Taj smrad u kafilerijama je sličan smradu iz štala, sa farmi i đubrišta i onom koji se širi sa njiva nađubrenim stajskim đubretom s one strane Save i Dunava, koji je ovih dana uznemirio Beograđane.
Bez obzira na poreklo smrada u Beogradu ovih dana, njegovo takvo uočavanje otrkiva da su industrijska postrojenja u Beogradu do te mere zamrla da je jedan ovakav smrad nadvladao specifičan miris koja su ona širila Beogradom kada su radila, i drugo, da li to znači da se Beograd polako vraća gradjanskom načinu života gde smrad ruralnog smeta i odvraća, izaziva gađenje i kvari mu ukus.
Postavlja se pitanje: Kome je smrad naročito zasmetao: mladoj srpskoj buržoaziji, pripadnicima ostatka starog građanskog sloja i beogradskim intelektualcima ili radnicima koji su bez posla.
Ili je to signal, u oči izbora za predsednika beogradske opštine koga mediji najavljuju kao trećeg čoveka u državi, da se čim bude izabran odmah pozabavi ekologijom prestonice i smradom u Beogradu.
Normalno je da Beogradu smeta smrad, jer je to grad, a poznato je da su gradovi uvek, za razliku od sela imali, bolju higijenu i u njima se lepše i zdravije živelo.
Najvažnije je da smrad u prestonici nije štetan po zdravlje ljudi.
Predstavlja samo znak i metaforu, alarm da bi trebalo kada je reč o uređenju države početi od prestonice, pored ostalog i kada se radi o higijeni i održanju i unapređivanju narodnog zdravlja.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Ovo je priča o smradu i zdravlju. Možda će vas začuditi otkuda sada ovakva ideja za jednu priču o zdravlju ili ćete pomisliti da se sigurno radi o jednoj ekološkoj priči koja neizbežno mora biti povezana sa zdravljem. Možda će biti situacija jasnija ako vam kažem da je povod višednevna kampanja koja se odnosi na pojavu smrada u glavnom grdu naše zemlje i nastojanjima da se otkrije njegov uzrok, elem, da bi se onda mogao smrad otkloniti. Ne iznenađuje činjenica da su lekari morali da odgonetnu tajnu misterioznog smrada nad prestonicom kojom se sada kreće mnogo manji broj autobusa gradskog saobraćajnog preduzeća nego ranije, voze luksuzni automobili koji manje troše benzin i bolje ga sagorevaju tako da manje zagađuju vazduh, a što je najvažnije nema više ni zagađenje iz industrijskih objekata u onoj meri koliko je bilo u prošlom veku. Lekare zadužiše da istraže smrad nad Beogradom jer su oni nadležni i stručni za bolesno, a ono skoro uvek zaudara i smrdi. Elem, lekari utvrdiše da se ne radi o smradu koji je potekao iz stočnih farmi u Donjem Sremu i Padinskoj skeli i da će se on pojaviti kada se počne rasturati stočno đubre po sremskim oranicama. Naravno kada se zna uzrok onda se lakše diše i u smradu, a moguće je lakše pojavu otkloniti. Na ovom mestu bih zastao da objasnim kakvi mogu biti stavovi lekara o smradu pošto njih pozvaše da o smradu u prestonici kažu svoje mišljenje. Sećam se kada su nas kao studente medicinskog fakulteta, sredinom 60-ih proškog veka, odveli u kafileriju na Karaburmi, tadašnjoj periferiji Beograda, iz koje se širio nepodnošljiv smrad na sve strane. Prvo što je bilo, osetili smo upravo prisustvo smrada i začudili se kako radnici izdržavaju i ne preduzimaju ništa posebno kako bi smrad ublažili ili se od njega zaštitili, već su normalno obavljali svoje poslove, svakodnevno, čak do penzije. Ne treba smetnuti s uma da je ovde bila reč o smradu koji se razlikuje od smrada hemijskih jedinjenja i prašine iz industrijskih postrojenja koji su otrovni i štetni po zdravlje. Zato nije bilo potrebno da radnici obraćaju posebnu pažnju na smard u kafileriji, a profesori nam objasniše da takva vrsta smrada ne smeta zdravlju, jedino kvari kvalitet života. Ubrzo smo se navikli na njegovo prisustvo jer nos čudo prirode i ima sposobnost da jake neprijatne mirise ne oseća, posle samo petnaestak minuta boravka u prostorijama sa jakim smradom. Taj smrad u kafilerijama je sličan smradu iz štala, sa farmi i đubrišta i onom koji se širi sa njiva nađubrenim stajskim đubretom s one strane Save i Dunava, koji je ovih dana uznemirio Beograđane. Bez obzira na poreklo smrada u Beogradu ovih dana, njegovo takvo uočavanje otrkiva da su industrijska postrojenja u Beogradu do te mere zamrla da je jedan ovakav smrad nadvladao specifičan miris koja su ona širila Beogradom kada su radila, i drugo, da li to znači da se Beograd polako vraća gradjanskom načinu života gde smrad ruralnog smeta i odvraća, izaziva gađenje i kvari mu ukus. Postavlja se pitanje: Kome je smrad naročito zasmetao: mladoj srpskoj buržoaziji, pripadnicima ostatka starog građanskog sloja i beogradskim intelektualcima ili radnicima koji su bez posla. Ili je to signal, u oči izbora za predsednika beogradske opštine koga mediji najavljuju kao trećeg čoveka u državi, da se čim bude izabran odmah pozabavi ekologijom prestonice i smradom u Beogradu. Normalno je da Beogradu smeta smrad, jer je to grad, a poznato je da su gradovi uvek, za razliku od sela imali, bolju higijenu i u njima se lepše i zdravije živelo. Najvažnije je da smrad u prestonici nije štetan po zdravlje ljudi. Predstavlja samo znak i metaforu, alarm da bi trebalo kada je reč o uređenju države početi od prestonice, pored ostalog i kada se radi o higijeni i održanju i unapređivanju narodnog zdravlja. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20