price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?
Danima već pada kiša.
Kiša i sneg pročišćavaju vazduh od čestica prašine, dima bakterija koje u njemu lebde, pa mogu biti od sanitarne koristi naročito za velike gradove u kojima je vazduh zagađen.
Ali kada kiša pada danima a nebo je tmurno onda takvo vreme izaziva loše raspoloženje kod zdravih ljudi, a kod nervno labilnih ljudi dovodi do depresija.
Uopšte je poznato da vreme ima veliki uticaj na zdravlje ljudskih bića.
Ovakvo vreme je neteralo ljude da prave zaklone i kuće u kojima mogu da komfornije žive, rade, uživaju i podižu potomstvo.
Na zdravlje ljudi najveći uticaj imaju termperatura, vlažnost vazduha, osunčanost, vetrovitost i joni u vazduhu.
Ti činioci deluju na ljudska bića i u zatvorenom prostoru, ali tu čovek može da ih podešava prema sopsvenoj volji i potrebana, dok van kuće ili stana to su činioci prirode koji se ne mogu menjati.
Uticaj temperature vazduha ne može se posmatrati izolovano od veličine vlažnosti vazduha, koja je upravo velika kada pada kiša.
Najpovoljniji uslovi za život su kada je tzv. relativna vlažnost vazduha između 50 i 60% i temperatura oko 20 stepeni C.
Ako je istovremeno i hladno onda govorimo o delovanju vlažne hladnoće na organizam koja stvara neprijatni osećaj kod ljudi i olakšava nastanak reumatičnih oboljenja, bronhitisa i bronhijalne astme i zapalenja grla i drugih disajnih organa.
Vetrovitost u takvoj situaciji još više šteti zdravlju.
Što je vazduh vlažniji, a brzina vetra veća, hlanoća postaje sve neprijatnija i nepodnošljivija.
Drugo, temperatura okolnog vazduha, veoma snažno deluje na čovečiji organizam kako na cirkulaciju krvi tako i na dubinu disanja, na metabolizam hrane, posebno šećera, masti i soli u ljudskom organizmu i na rad mišića.
Pri promeni temperature u spoljnoj sredini menja se intenzitet biohemijskih procesa u telu, a kada je hladno organizam nastoji da proizvode što veću količinu toplote.
Pored toga, u prvim danima hladnoća organizma stvara i veću količinu antitela da bi se suprotstavio infekcijama zaraznih bolesti, a kada hladnoće duže potraju onda se stvaranje količine antitela smanjuje zbog iscrpljenosti organizma.
Sve u svemu trebalo bi preduzeti važne mere održanja i unapređivanja zdravlja u svakdnevici.
Ne izlažite se nepotrebno hladnoći, nosite toplu odeću i nemojte dozvoliti da pokisnete, a zatim da sa mokrom odećom, obućom i kosom idete okolo.
Kišobran, nepropustljive kabanice, topla odeća i solidna obuća sada mogu biti pravi prijatelji vašeg zdravlja.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Danima već pada kiša. Kiša i sneg pročišćavaju vazduh od čestica prašine, dima bakterija koje u njemu lebde, pa mogu biti od sanitarne koristi naročito za velike gradove u kojima je vazduh zagađen. Ali kada kiša pada danima a nebo je tmurno onda takvo vreme izaziva loše raspoloženje kod zdravih ljudi, a kod nervno labilnih ljudi dovodi do depresija. Uopšte je poznato da vreme ima veliki uticaj na zdravlje ljudskih bića. Ovakvo vreme je neteralo ljude da prave zaklone i kuće u kojima mogu da komfornije žive, rade, uživaju i podižu potomstvo. Na zdravlje ljudi najveći uticaj imaju termperatura, vlažnost vazduha, osunčanost, vetrovitost i joni u vazduhu. Ti činioci deluju na ljudska bića i u zatvorenom prostoru, ali tu čovek može da ih podešava prema sopsvenoj volji i potrebana, dok van kuće ili stana to su činioci prirode koji se ne mogu menjati. Uticaj temperature vazduha ne može se posmatrati izolovano od veličine vlažnosti vazduha, koja je upravo velika kada pada kiša. Najpovoljniji uslovi za život su kada je tzv. relativna vlažnost vazduha između 50 i 60% i temperatura oko 20 stepeni C. Ako je istovremeno i hladno onda govorimo o delovanju vlažne hladnoće na organizam koja stvara neprijatni osećaj kod ljudi i olakšava nastanak reumatičnih oboljenja, bronhitisa i bronhijalne astme i zapalenja grla i drugih disajnih organa. Vetrovitost u takvoj situaciji još više šteti zdravlju. Što je vazduh vlažniji, a brzina vetra veća, hlanoća postaje sve neprijatnija i nepodnošljivija. Drugo, temperatura okolnog vazduha, veoma snažno deluje na čovečiji organizam kako na cirkulaciju krvi tako i na dubinu disanja, na metabolizam hrane, posebno šećera, masti i soli u ljudskom organizmu i na rad mišića. Pri promeni temperature u spoljnoj sredini menja se intenzitet biohemijskih procesa u telu, a kada je hladno organizam nastoji da proizvode što veću količinu toplote. Pored toga, u prvim danima hladnoća organizma stvara i veću količinu antitela da bi se suprotstavio infekcijama zaraznih bolesti, a kada hladnoće duže potraju onda se stvaranje količine antitela smanjuje zbog iscrpljenosti organizma. Sve u svemu trebalo bi preduzeti važne mere održanja i unapređivanja zdravlja u svakdnevici. Ne izlažite se nepotrebno hladnoći, nosite toplu odeću i nemojte dozvoliti da pokisnete, a zatim da sa mokrom odećom, obućom i kosom idete okolo. Kišobran, nepropustljive kabanice, topla odeća i solidna obuća sada mogu biti pravi prijatelji vašeg zdravlja. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19