price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča o jesenjem biološkom ritmu i zdravlju.
Mnogi činioci utiču kako na zdravlje odraslih muškaraca i žena, tako i na zdravlje mladih i starih osoba.
U toku dana zdravlje je različito ne samo zbog nejednakog fizičkog i psihičkog opterećenja već i zbog dužine odmora i sna, što vam je poznato iz svakodnevnog iskustva.
Mnogi su mi pričali da se osećaju zdraviji kada su fizički i psihički aktivni, kada ne spavaju predugo i posle ručka.
Radi se o biološkim funkcijama vašeg tela od kojih zavisi proizvodnja života i zdravlja u svakodnevici.
Pored pomenutih pojava, na proizvodnju života i zdravlja u vašem telu odražavaju se i promene koje nastaju u vašoj okolini delovanjem klimatskih ili bolje rečeno kosmičkih činilaca kao što su smenjivanje dana i noći i njihova dužina, odnosno promene u temperaturi vazduha i jačini i dužini osvetljenosti od sunca.
Svi pomenuti činioci koji deluju na zdrave ljude menjaju se u toku dana, ali i u toku jedne sezone u ritmu koji je kod najzdravijih najstabilniji.
Kod takvih osoba proizvodnja života i zdravlja u telu je dobro sinhornizovana sa promenama u prirodi.
Kada dođe do desinhronizacije između pojava u prirodi i funkcijama organizma, dolazi do poremećaja zdravlja.
Zbog toga lekari tokom jeseni i zime imaju više pacijenata kojima se pogoršava stanje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kod kojih se povećava krvni pritisak ili pojavi infarkt srčanog mišića i moždani udar, reumatizam i bolesti disajnih oragana.
Najjači poremećaji zdravlja u vezi sa sezonom javljaju su s jeseni, tokom zime i s proleća, pa je u to vreme potrebno preduzimati mere kako do njih ne bi došlo ili kako bi se ublažile njihove posledice.
Pošto je ovo priča o tzv. biološkom ritmu kod ljudi koji je u vezi sa proizvodnjom života i zdravlja u telu čoveka kada do promena zdravlja dolazi zbog poremećaja sinhronizacije između životodavnih procesa u organizmu i u prorodi, važno je učiniti sve što se može da se stabilnost bioritma održi u svakodnevici.
Imajući u vidu sve što je rečeno postavlja se pitanje da li se može nešto učiniti u tom smislu tokom jeseni i zime.
U mnogim pričama o zdravlju bilo je o tome reči.
Kako se tokom jeseni i zimi, pogoršava zdravlje srčano-sudovnog sistema organa, svako od vas bi trebalo da učini sve što je do njega da svojim ponašanjem ne dozvoli ili bar ublaži sezonske poremećaje biološkog ritma.
Srce i krvni sudovi ne podnose pušenje duvana, prejedanje posebno masne hrane, premaranje, i nepotrebno izlaganje hladnoći, a prijaju mu umerena fizčika aktivnost i odmor i dovoljno sna.
Zdravlju organa za varenje ne prija takođe nepravilna ishrana, pušenje duvana i upotreba alkohola.
Zdravlju kostiju i mišića ne prija njihova neupotreba i izlaganje hladnoći.
Hladnoća pogoduje i nastanku oboljenja disajnih organa, čemu diprinosi boravak u zatvorenim neprovetrenim prostorima, pušenje duvana i ishrana koja je oskudna u svežem voću i povrću koje se sve manje jesen, što jesen odmiče.
Stabilnost biološkog ritma s jeseni, tokom zime i sproleća razlikuje se od uzrasta do uzrasta.
Deca i mladi kao i stare osobe imaju znatno smanjenu stabilnost biološkog ritma, od one kod odraslih muškaraca i žena.
Drugo, treba uzeti u obzir činjenicu da je sredina jeseni prošla i da se približava zima.
Tokom tih sezona stabilnost biološkog ritma u vašem telu se menja i najčešće opada.
U našim geografskim širinama meseci od novembra do marta spadaju u najnezdravije, pa i briga za zdravlje u toku tih godišnjih doba mora biti pojačana.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Ovo je priča o jesenjem biološkom ritmu i zdravlju. Mnogi činioci utiču kako na zdravlje odraslih muškaraca i žena, tako i na zdravlje mladih i starih osoba. U toku dana zdravlje je različito ne samo zbog nejednakog fizičkog i psihičkog opterećenja već i zbog dužine odmora i sna, što vam je poznato iz svakodnevnog iskustva. Mnogi su mi pričali da se osećaju zdraviji kada su fizički i psihički aktivni, kada ne spavaju predugo i posle ručka. Radi se o biološkim funkcijama vašeg tela od kojih zavisi proizvodnja života i zdravlja u svakodnevici. Pored pomenutih pojava, na proizvodnju života i zdravlja u vašem telu odražavaju se i promene koje nastaju u vašoj okolini delovanjem klimatskih ili bolje rečeno kosmičkih činilaca kao što su smenjivanje dana i noći i njihova dužina, odnosno promene u temperaturi vazduha i jačini i dužini osvetljenosti od sunca. Svi pomenuti činioci koji deluju na zdrave ljude menjaju se u toku dana, ali i u toku jedne sezone u ritmu koji je kod najzdravijih najstabilniji. Kod takvih osoba proizvodnja života i zdravlja u telu je dobro sinhornizovana sa promenama u prirodi. Kada dođe do desinhronizacije između pojava u prirodi i funkcijama organizma, dolazi do poremećaja zdravlja. Zbog toga lekari tokom jeseni i zime imaju više pacijenata kojima se pogoršava stanje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kod kojih se povećava krvni pritisak ili pojavi infarkt srčanog mišića i moždani udar, reumatizam i bolesti disajnih oragana. Najjači poremećaji zdravlja u vezi sa sezonom javljaju su s jeseni, tokom zime i s proleća, pa je u to vreme potrebno preduzimati mere kako do njih ne bi došlo ili kako bi se ublažile njihove posledice. Pošto je ovo priča o tzv. biološkom ritmu kod ljudi koji je u vezi sa proizvodnjom života i zdravlja u telu čoveka kada do promena zdravlja dolazi zbog poremećaja sinhronizacije između životodavnih procesa u organizmu i u prorodi, važno je učiniti sve što se može da se stabilnost bioritma održi u svakodnevici. Imajući u vidu sve što je rečeno postavlja se pitanje da li se može nešto učiniti u tom smislu tokom jeseni i zime. U mnogim pričama o zdravlju bilo je o tome reči. Kako se tokom jeseni i zimi, pogoršava zdravlje srčano-sudovnog sistema organa, svako od vas bi trebalo da učini sve što je do njega da svojim ponašanjem ne dozvoli ili bar ublaži sezonske poremećaje biološkog ritma. Srce i krvni sudovi ne podnose pušenje duvana, prejedanje posebno masne hrane, premaranje, i nepotrebno izlaganje hladnoći, a prijaju mu umerena fizčika aktivnost i odmor i dovoljno sna. Zdravlju organa za varenje ne prija takođe nepravilna ishrana, pušenje duvana i upotreba alkohola. Zdravlju kostiju i mišića ne prija njihova neupotreba i izlaganje hladnoći. Hladnoća pogoduje i nastanku oboljenja disajnih organa, čemu diprinosi boravak u zatvorenim neprovetrenim prostorima, pušenje duvana i ishrana koja je oskudna u svežem voću i povrću koje se sve manje jesen, što jesen odmiče. Stabilnost biološkog ritma s jeseni, tokom zime i sproleća razlikuje se od uzrasta do uzrasta. Deca i mladi kao i stare osobe imaju znatno smanjenu stabilnost biološkog ritma, od one kod odraslih muškaraca i žena. Drugo, treba uzeti u obzir činjenicu da je sredina jeseni prošla i da se približava zima. Tokom tih sezona stabilnost biološkog ritma u vašem telu se menja i najčešće opada. U našim geografskim širinama meseci od novembra do marta spadaju u najnezdravije, pa i briga za zdravlje u toku tih godišnjih doba mora biti pojačana. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 22, 23, 24, 25