price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča o inteligentnoj hrani, ili kako da jedući postanete inteligentniji.
Povod za ovu priču je jedna pojava da se u januaru jede više nego u drugim mesecima.
Neko mi reče usput:"Jeli smo sinoć kao da jedemo poslednji put".
Bila je proslava Nove godine, a takvih proslava ima još u januaru.
I mnogi koji su tako jeli imali su zdravstvene probleme i sa proslave su otišli kod lekara.
Elem, da se vratim našem pitanju da li postoji inteligentna hrana i da li je moguće jedući postati inteligentan.
Da bi se dobio odgovor na ta pitanja treba da se pođe od činjenice da hrana deluje ne samo na telo, već i na duh, ili dušu čoveka.
Dakle, inteligentna hrana u bukvalnom smislu reči ne postoji, niti ćete se hraneći dobro biti pametniji, ali hraneći se loše možete postati manje inteligentni.
U čemu je stvar?
Hrana koju jedete deluje na mozak.
Mozak je sastavljen od materijala koji zavisi od načina vaše ishrane.
Kada je ishrana oskudna u materijama koje su potrebne mozgu on ne funckioniše dobro i, eto, problema sa inteligencijom.
Na primer: majčino mleko sadrži u sebi dve masne kiseline linoleinsku i alfalinoleinsku koje su važne za pravilan razvoj i funkcije mozga.
Ostale vrste mleka ih ne sadrže ili sadrže samo jednu.
Na ispitivanjima na životinjama pokazalo se da membrane moždanih ćelija i enzimi ne funkcionišu dobro kada se koriste vrste pripremljenog i prilagođenog mleka u ishrani odojčeta.
Materije koje su potrebne mozgu su belančevine jer su od njih napravljeni kvalitetni sastojci mozga.
Znači, da bi mozak dobro funkcionisao potrebne su mu belnčevine iz mesa, jaja, pasulja i mlečnih proizvoda.
Ako ih ne jedu deca neće dobro znati u školi, a odrasli će takođe imati probleme sa snalaženjem u složenijim situacijama u životu.
Treba imati u vidu da su belančevine sastavljene od dvadeset aminokiselina, od kojih osam su od odsudne važnosti i moraju se obavezno unositi sa hranom u organizam.
Njih ima u hrani životinjskog porekla a u hrani biljnog porekla ili ih nema ili ih ima u manjim količinama.
Mozgu su potrebne još četrdesetak različitih substanci za dobru funckiju.
To su minerali, vitamini, amino i masne kiseline.
Kod onih osoba koje su na bezmesnoj ishrani, količnik inteligencije je manji.
U mesu se nalaze materije koje omogućavaju da se u organizmu stvori hemoglobin bez koga ne može kiseonik da dođe u mozak, i vitamin b12 koji pokreće rad mozga.
To naročito dolazi do izražaja na razvoj i funkciju mozga kod ploda u trudnoći i kod dece i mladih.
Dovoljna količina mesa je oko 54 grama dnevno.
Da bi se substance koje su potrebne mozgu našle u telu potrebno je tokom svakih deset dana jesti stotinu različitih vrsta namirnica.
Neki ljudi posežu za upotrebom raznih preparata kako bi obezbedili sve što je potrebno za funkciju mozga.
Takvi dodaci koji stvaraju u telu veštačko zdravlje koštaju oko 150 evra mesečno.
Možete zamisliti kakav bi se kvalitetan jelovnik napravio za te pare od namirnica iz prirodnih izvora.
Prilično ste obaveštenja dobili u ovoj priči o potrebi da se dobro hranite da bi bili inteligentniji.
Posebno je važno da se pravilno hrane deca i mladi, pre svega mesom, mlekom i mlečnim proizvodima, voćem i povrćem.
A kada zbog hrane postanete pametniji onda ćete shvatiti da zaista postoji inteligentna hrana.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Ovo je priča o inteligentnoj hrani, ili kako da jedući postanete inteligentniji. Povod za ovu priču je jedna pojava da se u januaru jede više nego u drugim mesecima. Neko mi reče usput:"Jeli smo sinoć kao da jedemo poslednji put". Bila je proslava Nove godine, a takvih proslava ima još u januaru. I mnogi koji su tako jeli imali su zdravstvene probleme i sa proslave su otišli kod lekara. Elem, da se vratim našem pitanju da li postoji inteligentna hrana i da li je moguće jedući postati inteligentan. Da bi se dobio odgovor na ta pitanja treba da se pođe od činjenice da hrana deluje ne samo na telo, već i na duh, ili dušu čoveka. Dakle, inteligentna hrana u bukvalnom smislu reči ne postoji, niti ćete se hraneći dobro biti pametniji, ali hraneći se loše možete postati manje inteligentni. U čemu je stvar? Hrana koju jedete deluje na mozak. Mozak je sastavljen od materijala koji zavisi od načina vaše ishrane. Kada je ishrana oskudna u materijama koje su potrebne mozgu on ne funckioniše dobro i, eto, problema sa inteligencijom. Na primer: majčino mleko sadrži u sebi dve masne kiseline linoleinsku i alfalinoleinsku koje su važne za pravilan razvoj i funkcije mozga. Ostale vrste mleka ih ne sadrže ili sadrže samo jednu. Na ispitivanjima na životinjama pokazalo se da membrane moždanih ćelija i enzimi ne funkcionišu dobro kada se koriste vrste pripremljenog i prilagođenog mleka u ishrani odojčeta. Materije koje su potrebne mozgu su belančevine jer su od njih napravljeni kvalitetni sastojci mozga. Znači, da bi mozak dobro funkcionisao potrebne su mu belnčevine iz mesa, jaja, pasulja i mlečnih proizvoda. Ako ih ne jedu deca neće dobro znati u školi, a odrasli će takođe imati probleme sa snalaženjem u složenijim situacijama u životu. Treba imati u vidu da su belančevine sastavljene od dvadeset aminokiselina, od kojih osam su od odsudne važnosti i moraju se obavezno unositi sa hranom u organizam. Njih ima u hrani životinjskog porekla a u hrani biljnog porekla ili ih nema ili ih ima u manjim količinama. Mozgu su potrebne još četrdesetak različitih substanci za dobru funckiju. To su minerali, vitamini, amino i masne kiseline. Kod onih osoba koje su na bezmesnoj ishrani, količnik inteligencije je manji. U mesu se nalaze materije koje omogućavaju da se u organizmu stvori hemoglobin bez koga ne može kiseonik da dođe u mozak, i vitamin b12 koji pokreće rad mozga. To naročito dolazi do izražaja na razvoj i funkciju mozga kod ploda u trudnoći i kod dece i mladih. Dovoljna količina mesa je oko 54 grama dnevno. Da bi se substance koje su potrebne mozgu našle u telu potrebno je tokom svakih deset dana jesti stotinu različitih vrsta namirnica. Neki ljudi posežu za upotrebom raznih preparata kako bi obezbedili sve što je potrebno za funkciju mozga. Takvi dodaci koji stvaraju u telu veštačko zdravlje koštaju oko 150 evra mesečno. Možete zamisliti kakav bi se kvalitetan jelovnik napravio za te pare od namirnica iz prirodnih izvora. Prilično ste obaveštenja dobili u ovoj priči o potrebi da se dobro hranite da bi bili inteligentniji. Posebno je važno da se pravilno hrane deca i mladi, pre svega mesom, mlekom i mlečnim proizvodima, voćem i povrćem. A kada zbog hrane postanete pametniji onda ćete shvatiti da zaista postoji inteligentna hrana. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 28, 29, 30, 31, 32,