price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Vest za internaute: na sajtu SZO poruka o gripu.
Može da bude zanimljiva jer su mediji izveštavali da će grip doći ranije nego inače.
Poranio bi ako bi se pojavio u januaru, a sredinom februara i u martu je njegovo vreme.
Medjutim, u poruci SZO ništa o toj najavi ne piše.
Kažu da je grip virusno oboljenje koje prouzrokuju dva tipa virusa A i B..
Kako su oni skloni promenama jednom su opasni, prouzrokujući oboljenje sa komplikacijama od kojih umiru naročito deca i stare osobe preko 65. godina, a drugi put su infekcije podnošljive i blage.
Opisana je klinička slika gripa: grip nastupa naglo sa visokom temperaturom, bolovima u glavi i u mišićima, opštim lošim osećanjem, suvim kašljem i zapaljenjem grla i nosa.
Oboljenje prođe za jednu do dve nedelje.
Kako virusi gripa ne podležu lekovima, preporučuju se samo lekovi koji će otkolniti ili ublažiti pomenute teškoće, a tu je aspirin najbolji, vitamini, pijenje dosta tečnosti i ležanje u postelji.
Dobro bi bilo posetiti i lekara da bi se utvrdilo da ne nastupaju komplikacije koje ne možete uvek sami da prepoznate, a i da ne bi ste zakasnili da ih predupredite ili ublažite njihove posledice po zdravlje.
Grip se javlja zimi zato što u tom periodu 5 do 15% starih osoba i dece boluju od oboljenja gornjih disajnih organa koja tako postaju mesto gde će virusi gripa da prodru u telo.
Inače godišnje oko 3 do 5 miliona ljudi oboli od teških oblika gripa od kojih 250 do 500 000 umre, naročito onih starijih od 65. godina.
Zato se sa gripom ne treba šaliti.
Zna on da se raširi po celom svetu i da napravi pravu pustoš.
Tri puta je to ponovio u XX veku.
1918 i 1919 godine, pod imenom "španjolke" prouzrokovao je smrt 40 miliona ljudi što je više od broja izginulih u I svetskom ratu.
II pandemija je prozvana "azijskim gripom" dogodila se 1957. godine a treća "hinkonški grip" 1968.
Javila se i jedna posebna epidemija gripa u periodu od 1997. do 2003. godine u Hong Kongu gde se virus preneo sa ptica koje su njime bile zaražene na ljude.
SZO na svome sajtu preporučuju vakcinu i antivirusne lekove.
Kada je reč o vakcini ona se sa uspehom primenjuje već 60 godina.
Kod starih osoba i osoba pod rizikom kakve su one koje boluju od srca, šećerne bolesti, raka i hroničnih oboljenja bubrega, vakcina smanjuje poboljevanje za 60% i smrtnost za 70 do 80%.
Kod zdravih osoba zaštitna moć vakcine ide od 70 do 90%, zato bi bilo potrebno da je primi svako ko može.
Kada je reč o lekovima protivu virusa gripa ima ih nekoliko, ali imaju nepovoljno delovanje na organizam.
Oni poslednje generacije kao što su zanamavir i oseltamivir su jako skupi.
Efikasni su ako se daju dan pre nastupanja infekcije ili u prva dva dana posle pojave simptoma.
Tada mogu da spreče nastanak oboljenja i da ublaže simptome gripa.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Vest za internaute: na sajtu SZO poruka o gripu. Može da bude zanimljiva jer su mediji izveštavali da će grip doći ranije nego inače. Poranio bi ako bi se pojavio u januaru, a sredinom februara i u martu je njegovo vreme. Medjutim, u poruci SZO ništa o toj najavi ne piše. Kažu da je grip virusno oboljenje koje prouzrokuju dva tipa virusa A i B.. Kako su oni skloni promenama jednom su opasni, prouzrokujući oboljenje sa komplikacijama od kojih umiru naročito deca i stare osobe preko 65. godina, a drugi put su infekcije podnošljive i blage. Opisana je klinička slika gripa: grip nastupa naglo sa visokom temperaturom, bolovima u glavi i u mišićima, opštim lošim osećanjem, suvim kašljem i zapaljenjem grla i nosa. Oboljenje prođe za jednu do dve nedelje. Kako virusi gripa ne podležu lekovima, preporučuju se samo lekovi koji će otkolniti ili ublažiti pomenute teškoće, a tu je aspirin najbolji, vitamini, pijenje dosta tečnosti i ležanje u postelji. Dobro bi bilo posetiti i lekara da bi se utvrdilo da ne nastupaju komplikacije koje ne možete uvek sami da prepoznate, a i da ne bi ste zakasnili da ih predupredite ili ublažite njihove posledice po zdravlje. Grip se javlja zimi zato što u tom periodu 5 do 15% starih osoba i dece boluju od oboljenja gornjih disajnih organa koja tako postaju mesto gde će virusi gripa da prodru u telo. Inače godišnje oko 3 do 5 miliona ljudi oboli od teških oblika gripa od kojih 250 do 500 000 umre, naročito onih starijih od 65. godina. Zato se sa gripom ne treba šaliti. Zna on da se raširi po celom svetu i da napravi pravu pustoš. Tri puta je to ponovio u XX veku. 1918 i 1919 godine, pod imenom "španjolke" prouzrokovao je smrt 40 miliona ljudi što je više od broja izginulih u I svetskom ratu. II pandemija je prozvana "azijskim gripom" dogodila se 1957. godine a treća "hinkonški grip" 1968. Javila se i jedna posebna epidemija gripa u periodu od 1997. do 2003. godine u Hong Kongu gde se virus preneo sa ptica koje su njime bile zaražene na ljude. SZO na svome sajtu preporučuju vakcinu i antivirusne lekove. Kada je reč o vakcini ona se sa uspehom primenjuje već 60 godina. Kod starih osoba i osoba pod rizikom kakve su one koje boluju od srca, šećerne bolesti, raka i hroničnih oboljenja bubrega, vakcina smanjuje poboljevanje za 60% i smrtnost za 70 do 80%. Kod zdravih osoba zaštitna moć vakcine ide od 70 do 90%, zato bi bilo potrebno da je primi svako ko može. Kada je reč o lekovima protivu virusa gripa ima ih nekoliko, ali imaju nepovoljno delovanje na organizam. Oni poslednje generacije kao što su zanamavir i oseltamivir su jako skupi. Efikasni su ako se daju dan pre nastupanja infekcije ili u prva dva dana posle pojave simptoma. Tada mogu da spreče nastanak oboljenja i da ublaže simptome gripa. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30, 31, 32,