price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča OBIČAJIMA I ZDRAVLJU.
U januaru mesecu ima puno narodnih običaja u kojima susrećemo pojave i događaje u ponašanju narodaTimočke krajine koji se odnose na zdravlje.
Ako sa malo više u sve to udubimo dolazimo do saznaja da se pomoću običaja nastojao urediti narodni život kako bi se moglo uticati u svakodnevici na ekonomiju, moral, fizičko i duševno zdravlje.
U našem narodnom kalendaru svakog dana postoji običaj i neka preporuka šta treba raditi radi nečega, a posebno kada je reč o zdravlju.
Današnji dan je DAN OČEVA.
To je crkveni praznik posvećen ocima.
U najkraćem, danas, deca vežu oca, čestitaju mu praznik, a on će da bi ga odvezali nešto deci pokloniti.
Vezivanje oca simbolizuje onemogućavanje oca da na svoj praznik tuče decu.
Istovremeno i kažnjavanje za ono što ih je tukao pre toga.
Danas je i Tucin dan.
To je dan kada ne treba da se tuku deca.
Ali se kaže da i deca danas ne treba da zasluže da ih otac tuče jer ako to učni danas onda će ih tući preko cele godine.
Tog dana je u domu veselo i sve vreme je ispunjeno šalom i pokazivanju ljubavlju prema deci.
Naglašava se simbolika da se autoritet oca ostvaruje prema deci tako što se deca tuku.
Majka, kada su deca neposlušna, opominje ih da će o njihovim nestašlucima obevstiti oca kada dođe (ako nije kod kuće) i da će ih otac kazniti zbog neposlušnosti.
Imajući u vidu dublji smisao ovih stavova i verovanja očigledno je da se u njima sagleda uloga oca u narodnom životu, odnosno, na njoj se zasniva vaspitanje o poslušnosti, obavezama, odgovornostima, autoritetu i hijerarhiji u svakodnevici.
Uloga oca u vaspitanju dece je velika, a naročito kada dete zakorači u treću godinu života.
Tada majčin autoritet slabi pa je potrebno nadoknaditi ga očevim.
Vrlo je važno da se obezbedi prisutvo oca u životu deteta od treće godine života, posebno kada se radi o muškoj deci, da bi se postigli ciljevi vaspitanja koji se odnose na sticanje identiteta muškarca, na samoinicijativnost i samopouzdanje u životu, ali i na prihvatanje obaveza u vezi sa donošenjem i sprovođenjem životnih odluka i raznih zadataka na poslu i u porodici, na prihvatanju društvenih odnosa u kojima postoji hijerarhija i autoriteti, u krajnjem smislu reči osoposbljavanje kroz identifikaciju sa ocem na igranje uloge oca u životu kasnije kada odraste.
Otac ima veliki značaj u formiranju karakternih osobina deteta kao što su srčanosti hrabrost, čast i poštenje.
Šta da se radi i kako da se sprovede običaj OCI u porodicama gde dete živi samo sa majkom?
Dobru zamenu mogu predstavljati deda, ujak, stric ili neki drugi muškarac koji je često u porodici.
Treba imati u vidu da se roditeljsko vaspitanje zasnovano na ulozi oca ne može sprovesti samo jednom u godini - na praznik OCI, niti se ljubav prema deci može ispoljavati samo u jednom da bi između praznika posvećenih očevim, već svakodnevno.
Kada je reč o ocu i njegovoj ulozi u vaspitanju deteta moglo bi se reći da se tu redi i o jednoj posebnoj životnoj veštini - biti otac.
Otac je muški roditelj ali i muškarac prema svojoj deci.
On je neko ko poučava dajući najpametnije savete i predloge za rešenja životnih problema, ali zbog svoje snage i odlučnosti da je upotebi izvor sigurnosti, zaštite i brige za decu i porodicu.
Ali ta muška snaga može biti i izvor opasnosti za decu i članove porodice ako se spolji agresivnošću prema njima.
Zato, vezujući oca deca ga ustvari opominju, a tražeći nagradu da ga odvežu kažnjavju za prethodne postupke.
Tako se u narodnom životu susrećemo i sa "edukacijom edukatora" gde deca pokušavaju da vaspitno deluju na roditelja.
Otac je predak koji drži do toga da ga potomci pominju i da kroz njihove aktivnosti nastavi svoj život.
Tako je vaspitanje dece koje počiva na identifikacijama u vezi sa ocem, vaspitanje kojia se čuvaju tradicije.
Mnogi očevi na području Timočke krajine smatraju da su postigli sve u vaspitanju ako im deca ostvare ono što su oni nastojali da postignu tokom života.
Neki čak i kažu detetu:"Budi ti kao ja, pa se ne boj".
Deca treba da postignu više i bolje od očeva da bi narod napredovao.
A čuvanje tradicija će samo po sebi doći kao odraz poštovanja prema ocu-pretku, koje ne mora počivati na gruboj sili očeva i nasilju u porodici.
Toliko za danas.


Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje? Ovo je priča OBIČAJIMA I ZDRAVLJU. U januaru mesecu ima puno narodnih običaja u kojima susrećemo pojave i događaje u ponašanju narodaTimočke krajine koji se odnose na zdravlje. Ako sa malo više u sve to udubimo dolazimo do saznaja da se pomoću običaja nastojao urediti narodni život kako bi se moglo uticati u svakodnevici na ekonomiju, moral, fizičko i duševno zdravlje. U našem narodnom kalendaru svakog dana postoji običaj i neka preporuka šta treba raditi radi nečega, a posebno kada je reč o zdravlju. Današnji dan je DAN OČEVA. To je crkveni praznik posvećen ocima. U najkraćem, danas, deca vežu oca, čestitaju mu praznik, a on će da bi ga odvezali nešto deci pokloniti. Vezivanje oca simbolizuje onemogućavanje oca da na svoj praznik tuče decu. Istovremeno i kažnjavanje za ono što ih je tukao pre toga. Danas je i Tucin dan. To je dan kada ne treba da se tuku deca. Ali se kaže da i deca danas ne treba da zasluže da ih otac tuče jer ako to učni danas onda će ih tući preko cele godine. Tog dana je u domu veselo i sve vreme je ispunjeno šalom i pokazivanju ljubavlju prema deci. Naglašava se simbolika da se autoritet oca ostvaruje prema deci tako što se deca tuku. Majka, kada su deca neposlušna, opominje ih da će o njihovim nestašlucima obevstiti oca kada dođe (ako nije kod kuće) i da će ih otac kazniti zbog neposlušnosti. Imajući u vidu dublji smisao ovih stavova i verovanja očigledno je da se u njima sagleda uloga oca u narodnom životu, odnosno, na njoj se zasniva vaspitanje o poslušnosti, obavezama, odgovornostima, autoritetu i hijerarhiji u svakodnevici. Uloga oca u vaspitanju dece je velika, a naročito kada dete zakorači u treću godinu života. Tada majčin autoritet slabi pa je potrebno nadoknaditi ga očevim. Vrlo je važno da se obezbedi prisutvo oca u životu deteta od treće godine života, posebno kada se radi o muškoj deci, da bi se postigli ciljevi vaspitanja koji se odnose na sticanje identiteta muškarca, na samoinicijativnost i samopouzdanje u životu, ali i na prihvatanje obaveza u vezi sa donošenjem i sprovođenjem životnih odluka i raznih zadataka na poslu i u porodici, na prihvatanju društvenih odnosa u kojima postoji hijerarhija i autoriteti, u krajnjem smislu reči osoposbljavanje kroz identifikaciju sa ocem na igranje uloge oca u životu kasnije kada odraste. Otac ima veliki značaj u formiranju karakternih osobina deteta kao što su srčanosti hrabrost, čast i poštenje. Šta da se radi i kako da se sprovede običaj OCI u porodicama gde dete živi samo sa majkom? Dobru zamenu mogu predstavljati deda, ujak, stric ili neki drugi muškarac koji je često u porodici. Treba imati u vidu da se roditeljsko vaspitanje zasnovano na ulozi oca ne može sprovesti samo jednom u godini - na praznik OCI, niti se ljubav prema deci može ispoljavati samo u jednom da bi između praznika posvećenih očevim, već svakodnevno. Kada je reč o ocu i njegovoj ulozi u vaspitanju deteta moglo bi se reći da se tu redi i o jednoj posebnoj životnoj veštini - biti otac. Otac je muški roditelj ali i muškarac prema svojoj deci. On je neko ko poučava dajući najpametnije savete i predloge za rešenja životnih problema, ali zbog svoje snage i odlučnosti da je upotebi izvor sigurnosti, zaštite i brige za decu i porodicu. Ali ta muška snaga može biti i izvor opasnosti za decu i članove porodice ako se spolji agresivnošću prema njima. Zato, vezujući oca deca ga ustvari opominju, a tražeći nagradu da ga odvežu kažnjavju za prethodne postupke. Tako se u narodnom životu susrećemo i sa "edukacijom edukatora" gde deca pokušavaju da vaspitno deluju na roditelja. Otac je predak koji drži do toga da ga potomci pominju i da kroz njihove aktivnosti nastavi svoj život. Tako je vaspitanje dece koje počiva na identifikacijama u vezi sa ocem, vaspitanje kojia se čuvaju tradicije. Mnogi očevi na području Timočke krajine smatraju da su postigli sve u vaspitanju ako im deca ostvare ono što su oni nastojali da postignu tokom života. Neki čak i kažu detetu:"Budi ti kao ja, pa se ne boj". Deca treba da postignu više i bolje od očeva da bi narod napredovao. A čuvanje tradicija će samo po sebi doći kao odraz poštovanja prema ocu-pretku, koje ne mora počivati na gruboj sili očeva i nasilju u porodici. Toliko za danas. I ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče.
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 32,