price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča o kobajagi situacijama i zdravlju.
Možda ovakav početak izaziva nedoumice, ali ako odvojite malo vremena da saslušate današnju priču o zdravlju shvatićete da baš te tzv. "kobajagi situacije" u svetu života imaju veliki značaj za održanje i unapređivanje zdravlja.
Hteo bih odmah da se ogradim da će biti reči o vaspitanju najmlađih u vezi sa zdravljem, posebno dece predškolskog uzrasta i prvih razreda osnovne škole.
A kada je reč o "kobajagi situacijama" to su one situacije u kojima roditelj ili dete igaju uloge pomoću u kojima predstavljaju nekog drugog u svakodnevici.
Zahvaljujući mogućnosti da se iskoristi mašta deteta koja je ustvari manifestacija zdravlja roditelji mogu da se stave u ulogu deteta, odnosno da budu kobajagi deca a deca kobajagi roditelji i takvu priliku iskoriste da budu bolji kao vaspitači.
Ne bih bio daleko od istine kada bih rekao da i roditelje, i nastavnike u školi, u mnogim situacijima u životu ustvari vaspitavaju deca.
A kada se radi o "kobajagi situacijama" i vaspitanju deteta u vezi sa zdravljem jedna baka mi je ispričala kako se ona ponekad nađe u situaciji da je unuka, a njena unuka da je baka i tako se igraju.
Tokom takve igre dete je tera da jede, da se umiva i pere ruke, da se kupa, da spava i da se ponaša na način kako baka nju tera.
Iako u pomenutom slučaju, strpljiva i poslušna baka, nije iskoristila priliku da uputi neku poruku iz pozicije unuke ili da uvidi pogreške u vaspitanju koje čini, te igre uvek pružaju takvu mogućnost.
U takvim "kobajagi situacijama" mogu se kod dece ublažiti strah od životinja, od mraka, može se dete pripremiti za odlazak kod, zubara, lekara ili u bolnicu, za dolazak brata ili sestrice u porodicu, da bi se ublažile neke pojave ljubomore među decom, za vežbanje o snošljivijim međuljudskim odnosima deteta sa okolinom i ublažavanje dečije agresivnosti.
Igra, koja je jedna do najvažnijih mogućnosti za vaspitanje deteta, obiluje mnogim kobajagi siutacijama, a u ovom slučaju pomaže da dete uči o svetu života na prirodan način.
Nije slučajno da i u našoj tradiciji postoje dani kada su očevi i majke deca, kada deca vežu očeve pa od njih traže da obećaju da će biti ovakvi ili onakvi, pa da ih odvežu, ili kada je uoči božića roditeljima zabranjeno da tuku decu jer ako to čine, osuće se čirevima po celom telu.
Kada je reć o vaspitanju dece, pored ostalog i u vezi sa zdravljem, deci nije lako.
Ukoliko su roditelji zahtevniji utoliko su deca u težem položaju i provode život u paklu odrastanja iz koga stalno traže neki izlaz.
Zato "kobajagi situacije" pružaju mogućnost da se dete malo izluftira od svega što ga je snašlo ili da bar za kratko doživi iluziju da je ono to koje izmišlja kako će neko da živi.
Odnosno, kada je reč o pomenutom običaju pred božić, u godini postoji makar samo jedan dan kada roditelji ne mogu tući i maltretirati svoju decu, što je inače u mnogim porodicama vrlo česta, čak svakodnevna pojava .
Ukrako rečeno, deca se kroz "kobajagi situacije" prazne od nezadovoljstva koja se u njima gomilaju u procesu vaspitanja u porodici, umesto da satima plaču, da se inate, škripe zubima, grickaju nokte i godinama mokre u snu.
Toliko za danas.