price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Slučaj je hteo da prvi dan zimskog školskog raspusta započne odmah posle Savin dana.
U ta dva dana najviše pažnje će privuči na sebe đaci i škole.
U ta dva dana biće javnih prezentacija škola i đaka. takmičenja, deljenja nagrada i pohvala.
Za đake ja najvažnije da budu srećni pa je takav odnos zajednice, škole, nastavnika i đaka prema njima od velikog značaja za njihovo emicionalno i duševno zdravlje.
A kada je reč o kraju polugođa i započinjanju školskog zimskog raspusta rekao bih da je to dan, koliko pohvala i nagrada, isto toliko i dan kritika, ljutnji, galame pa i batina u odnosima roditelja prema onim đacima koji nemaju dobar uspeh na kraju polugođa.
Zato kada je reč o raspustu i zdravlju treba imati u vidu neke činjenice koje se odnose na potrebe i prava đaka u jednom aktuelnom trenutku njegovog života.
Kada nastupi školski raspust najvažniji radi zdravlja, nisu pokloni, pohvale i nagrade nego da se đak dobro naspava, odmori, nahrani i naigra.
On treba jasno da oseti da su prestale đačke obaveze i da tih 15-ak dana školskog raspusta za njega znači njegovo slobodno vreme koje treba da provede u zadovoljstvu i sreći.
Zato bi trebalo izbeći svaku situaciju i priliku u kojoj bi mu se te vrednosti života uskraćivale, osnosno treba svakog dana nastojati da đak bude zadovoljan i srećan.
Upravo najveće zadovljstvo đaku može da pruži pun želudac onom hranom koju voli i koju će bez nervoze da pojede, a sreću će pronaći u igri.
Treba imati u vidu da je želudac sebičan, da su mu svakodnevne đačke obaveze smetale i činile ga nervoznim, a neki put su ga i lišavale hrane kada bi đak požurio u školu a da je "preskočio" doručak i ručak, a sada kada nastupi raspust on polaže na to da mu se dozvoli da jede i jogurt i meso, i voće i povrće i slatkiše i čokolade.
Kao i da uživa u čokoladnom mleku, voćnom jigurtu sokovima i svežem voću i drugoj hranu koju mu možete pripremiti.
A kada je reč o igri, negde sam pročitao da su sva zla čovečanstva upravo počinili oni koji se u svome životu kao dete nisu naigrali.
Zato kao roditelj đaka pokušajte na svaki način da suzbijete u sebi osećanje netrpeljivost prema dečjoj igri i učesnicima i njoj, đačkim drugovima i drugaricama, jer ćete takođe na najbolji način doprineti, u svakom danu zimskog školskog raspusta, đačkoj sreći.
Ima još jedno važno pitanje koje će postati aktuelno na početku školskog raspusta, a to je pitanje kazne za đake koji nisu postigli dobar uspeh na kraju polugođa.
Oni će kao što pomenuh biti izloženi grdnjama, zabranama, pored ostalog i da se ne igraju koliko žele, da ne idu na sankanje u biskop, de ne gledaju TV, stalnom prebacivanju da nisu učili dovoljno, i ko zna šta još će roditelji izmisliti da bi đacima pokazali koliko su razočarani i ljuti što nisu opravdali njihova očekivanja i što su uzalud trošli novac na knjige, odeću i zadovoljavanje drugih potreba đaka tokom školske godine.
Drugo, od tih đaka roditelji će tražiti da nastave da uče kako bi popravili ocene i utisak o svome znanju kada započne drugo polugođe.
Teško je verovati da će to uroditi plodom i da je to najbolji način da slabiji đak postane boljim, jer se to nikada nije dogodilo.
Treće, i oni dobri đaci i ovi lošiji suočiće se sa jednom pojavom tokom zimskog raspusta koja će loše delovati na njihovo zdravlje - sa dosadom.
Imajući sve što sam rekao u vidu, vidim izlaz iz postojeće situacije da dete provede školski zimski raspust u igri sa svojim vršnjacima, koliko želi i može, i u druženju sa knjigom.
Na kraju da dodam, kada je reč o đacima postoje prioriteti u njihovom životu: na prvom mestu su život i zdravlje, pa igra i učenje.
Toliko za danas.