price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Ovo je priča o akademiku prof. dr Jovanu Tucakovu i zdravlju.
Povod za ovu priču je jučerašnji događaj, u Matici srpskoj u Novom sadu posvećena stogodišnjici rođenja Akademika prof. dr Jovana Tucakova kojoj sam lično prisustvovao da bih vas o tome danas obavestio.
Na početku da kažem da mnogi od vas, jedni koji među retkim knjigama u svojim kućama imaju knjigu pomenutog akademika, kao i oni koji je imaju u svojim malim porodičnim bibliotekama, mogu već na osnovu toga da ocene koliki je njegov doprinos narodnom zdravlju.
Vinuvši se iz Čuruga u Vojvodini, mesta svog rođenja do naučnika i akademika svetskog glasa, prof dr Jovan Tucakov je celi svoj život posvetio, kako sam kaže, proučavanju lekovitog bilja i poučavanju naroda, pokazujući tako da traganje za naučnom istinom i dolaženje do nje, ima smisla utoliko više ukoliko se naučnik trudi da ona postane svojina naroda.
Zbog toga je on jedna od onih svetlih primera među srpskim naučnicima, poput dr Josifa Pančića i prim dr Milorada Dragića koji su bili i narodni prosvetitelji.
Akademija je započela zanimljivim filmom "Biljke, ljubavo moje", u stvari pričom o životu i radu prof. dr Jovana Tucakova koju on sam priča okupljenjim studentima.
Sve što je rekao može se sažeti u nekoliko rečenica da lek nije samo ono što se dobija u apoteci na recept lekara.
Lek je i sredina u kojoj čovek živi i radi
Lek je i lep sunčani dan, čisti vazduh, bista izvorska voda, pa čak i lepa reč je lek koji se ne može sarskom vagom izmeriti ni žeženim zlatom platiti.
A kada je reč o lekovitim biljkama, za kojima je celog života tragao krstareći Velikom Jugoslavijom i Srbijom, veliki deo vremena posvetio je izučavanju lekovitog bilja Djerdapa i Stare planine.
Na tim putovanjima tragajauči za naučnom istinom učio je od prirode i naroda.
Uočio je da postoje i otrovne i korisne biljke dolazeći istovremeno do veoma važnog iskustva koje se ne stiče radom u laboratorijama naučnih ustanova.
Na terenu je saznao da korisne biljke služe istovremeno kao lek i hrana životinjama i ljudima, a da one koje su otrovne i narod i životinje zaobilaze.
Koliko su lekovite i korisne biljke značile za narod najbolje govore njihova imena kao što su miloduh, recimo, nana i ono najlepše ime koje je bilo moguće izmisliti za jednu biljku - majčina dušica.
Dragi slušaoci, posvetiti pažnju jednom takvom naučniku i čoveku, narodnom učitelju kao što je bio akademik prof. dr Jovan Tucakov, kroz ovu našu priču o zdravlju i akademiju u Matici srpskoj u Novom Sadu ima smisla ne samo da bi se upoznali sa životom i radom jednog velikog naučnika već i da bi mnogi mladi farmaceuti i lekari mogli izabrati njega za ugledanje i uzor koji bi tokom svoje karijere mogli, na korist narodnog zdravlja - slediti.
Toliko za danas.