price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Slučaj je hteo da početak proleća bude obeležen tužnim događajem i podsećanjem na nasilje nad decom.
I ova priča o zdravlju je mali prilog borbi protivu nasilja nad decom i omladinom.
Prirdružujemo se času ljubavi i tolerancije koji se danas drži po školama širom zemlje.
Ima se utisak da smo posle tragičnog događaja i smrti mladića koji je pretučen na smrt bili zatečeni i da su najodgovorniji reagovali panično.
I da nismo u situaciji da idemo dalje od analiza i traženja razloga zašto je do toga došlo.
Traži se više da bi se prekinula spirala nasilja.
Nasilje nad decom nije nova stvar, a na našim prostorima ono je samo deo opšte nesigurnosti u svakodnevici.
Zato je važno sveobuhvatno prići problemu i energično ga suzbijati.
Nasilje kao rizik po život i zdravlje postoji na svim onim prostorima gde deca žive, uče i igraju se: u porodici, u školi, na ulici, posebno na ulici, na dečjim igralištima, po kvartovima kao delovima grada, u velikim zgradama i drugde gde se deca mogu naći u igri i gde se predaju dečjem tumaranju zbog radoznalosti ili nekim drugim povodom koji je svojstven samo dečjoj prirodi.
Nasilje nad decom je posebno rašireno u gradovima gde ima najviše mogućnosti da se ono održava i širi i gde ima najviše nasilnika koji mogu decu da tuku, pljačkaju, maltretiraju, zavode, navode na upotrebu duvana i droge, otimaju i prodaju.
U datoj situciji pokriveni su samo prostori kuće i škole, sve ostalo je van kontrole.
Da bi se pitanje rešilo bolje nego do sada mora se izaći iz domena retorike, rituala i molebana i preduzeti konkretne mere borbe protivu nasilja nad decom.
I što je najgore, potrebno je da se medija trgnu i pronađu reč i meru kako da takve pojave kvalifikuju.
Imajući u vidu konkretni slučaj koji je povod za ovu priču o zdravlju, ne treba svu decu proglašavati surovom i sklonom brutalnostima i nasilju, jer se tako žrtve poistovećuju sa nasilnicima i u magli haosa svakodnevice gubi pravac i smisao borbe protivu nasilja.
Lokalne samopurave su zgodne ako bi se organizovale da imaju telo koje bi se posvetilo suzbijanju nasilja nad decom.
I plan aktivnosti borbe protivu nasilja nad decom i mladima na duže vreme koji bi se odlučno i dosledno izvršavao tokom godina koje dolaze.
U njemu bi našli mesto i politika i vlast, i policija i škola, i porodica i roditelji.
A za početak dok sve ne krene celishodno decu treba dobro čuvati.
Svaki roditelj mora znati svakog trenutka gde mu se dete nalazi, kojim putem ide od kuće do škole i kada se iz nje vraća, sa kime se druži i gde se igra i čime se zabavlja u slobodnom vremenu.
I šta čita i koje filmove gleda.
Dobro bi bilo da se na lokalnim TV stanicma i po bioskopima i diskotekama prekine sa prikazivanjem i pozajmljivanjem filmova nasilja.
Da se takvi filmovi izgube i budu zamenjeni drugim primerenijim deci i omladini, sa drugim temama i drugim vaspitno-obrazovnim ciljevima.
Bilo bi dobro kada bi se posle časa ljubavi i tolerancije po školama nastavilo sa aktivnostima koje bi pogodovale nastanku i razvijanju odnosa međusobne ljubavi i ljudske topline u porodici i školi kao i da se najveća pažnja bezbednosti dece i mladih pokloni na ulici, po gradskim kvartovima i velikim stanbenim zgradama, na dečjim igralištima i drugim za decu neobezbeđenim prostorima gde postoje rizici po život i zdravlje.
Toliko za danas.