price1001

Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Dogadja se kod jednog broja odojčadi da posle nekoliko meseci života izaberu neki igračku od koje se ne odvajaju.
Dete tu igračku stalno nosi sa sobom, drži je uz sebe da bi zaspalo, nosi je sa sobom kod lekara da bi se njome tešilo i utišalo strah od pregleda i intervencija, nosi je sa sobom kada izlazi u šetnju ili ide u jaslice.
Obično se radi o lutki ili nekoj plišanoj igrački.
Veliki broj dece veže se tako za plišanog medu, neko za kucu ili macu od nekog mekanog materijala, ali to može biti šalče, neko jastuče ili pokrivač, obično onaj predmet koji miriše na majku.
Ispada da što je natopljeniji njenim mirisom i prljaviji utoliko je detetu draži.
Zato bi bilo dobro da ima duplikat takve igračke da bi mogle da se lakše na smenu operu i očiste, jer ako imate samo jednu možete da je oprete samo dok beba spava.
Kao što rekoh ovakvo vezivanje za igračku života počinje vrlo rano, čim počnu deca da guču, a ponekad se zadrži sve do polaska u školu.
Najvžanije je ne odvraćati dete od takve navike!
To je dobro za duševno zdravlje deteta.
Neki profesionalci smaraju da je čak potrebno podsticati dete i ići mu na ruku da tako nešto radi, tako što ćete nabaviti, kao što sam već rekao duplikat koji bi se koristio ne samo kada se jedna od igračaka pere, nego i kada se zaturi, jer kada se to dogodi dete može da plače satima neutešno.
Takva pojava u životu deteta je jedna važan događaj.
Predmet o kome je reč igra važnu ulogu u životu deteta jer omogućava da se ono vežba da voli nešto ili nekoga u svojoj okolini, sem majke.
To je nova situacija koja omogućava detetu da razvija svoje emocije.
Ipak, kako dete raste pojavi se i želja da napusti voljeni predmet.
Već oko osamnaestog meseca dete ga počinje postepeno zaboravljati, u prvo vreme danju, da bi ga potražilo pred spavanje, a zatim kako meseci i godine odmiču ono zaboravi na svoju igračku života.
To će se kod jednog broja dece definitivno dogoditi pred polazak u školu.
Tada će plišani meda, kuca, ili lutka sedeti negde naslonjena na zid u kutku dečije sobe ili u uglu kreveta, podsećajući ga na jedan deo detinjstva koji je nepovratno prošao.
Toliko za danas